Spasio Novi Sad od kuge pa ga otpustili da kupe volove
Jovan Apostolović prvi je srpski lekar, pionir psihosomatske medicine u svetu i patriota koji je naše krajeve spasavao od opakih zaraznih bolesti.
Njegova doktorska disertacija jedno je od prvih razmatranja uticaja stresa na fizičko zdravlje u čitavoj istoriji medicine! Rođen je u Budimu, u Habzburškoj monarhiji 1730. godine, a život je okončao u Novom Sadu 1770. godine. Za našu priču bitna je i 1757. godina, kada je postao prvi Srbin doktor medicine, odbranivši disertaciju na univerzitetu u Haleu. Uopšte, Apostolović je prvi Srbin sa završenim fakultetom! Kao lekar u Novom Sadu, znatno je doprineo suzbijanju kuge u ovom gradu, ali i u Beogradu, Bačkoj i Banatu 1762. godine.
Apostolovićeva porodica poreklom je iz Soluna. Privatnu osnovnu školu završio je u rodnom gradu Budimu. U Haleu je kao izuzetan student nakon završenih studija za samo dve godine, doktorirao sa temom „Kako osećanja deluju na ljudsko telo“. Bavio se problemima stresa na u to doba moderan način, u duhu ideja prosvećenosti. Disertacija je pisana latinskim jezikom, imala je 40 strana podeljenih u 65 paragrafa. Apostolović je školovanje nakon Budima prvo nastavio u Bratislavi, gde je diplomirao u protestantskoj evengelističkoj gimnaziji. Nije slučajno, kako kaže dr Vladimir Sakač predsednik Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine, što je pre Pešte izabrao Bratislavu. U tom gradu bila je jaka protestantska zajednica, sa liberalnijim i progresivnijim idejama koje su mladom Apostoloviću više odgovarale nego rigidnije katoličke sredine. Nakon toga seli se u Hale, tada jedan od najprestižnijih svetskih univerziteta.
- Podaci o ovom periodu njegovog obrazovanja su oskudni. Međutim, zna se da je bio izuzetan student i da su mu, između ostalih, predavala tri ugledna profesora. Johan Junker istaknuti nemački lekar i hemičar, Fridrih Hofman, te Andreas Elias Buner koji je napisao niz radova o fiziologiji, patologiji i farmakologiji. Apostolović se na disertaciju potpisao kao „Buda Serbus“(Srbin iz Budima). Dok je u prve četiri stranice predgovora naveo da bi „mogao biti prvi i jedini koji pripada slavnom srpskom narodu, a koji je svoj duh posvetio medicinskoj nauci“– kaže dr Sakač koji je zaposlen u KCV kao načelnik Dnevne bolnice i poliklinike Klinike za nefroimunologiju i jedan je od autora rada posvećenog Apostoloviću.
Mladi lekar pokušao je da uspostavi vezu između filozofije i medicine njegove ere, te da objasni pojam duše kroz ljudsku fiziologiju. Danas bi bilo teško pratiti sve što je Apostolović tvrdio i još teže precizno otkriti izvore iz kojih je crpeo svoje zaključke. U svom radu citirao je više od 60 tadašnjih stručnjaka, ali i istorijske ličnosti poput rimskog pesnika Ovidija, filozofa Lukrecija ili Aristotela. U istoriji srpske psihopatologije njegova disertacija smatra prvim radom iz psihosomatske medicine, koja tada jedva da je postojala i bilo gde drugde na svetu. Tvrdnja da su um i telo dinamički povezani, čini ga osnivačem psihosomatske medicine.
Sakač nam približava vreme kada je Apostolović postao prvi zaposleni lekar u Novom Sadu i kada se u celoj Evropi pročuo zbog svoje doktorske teze. Po
Dr Sakač načelnik Dnevne bolnice i poliklinike Klinike za nefroimunologiju KCV jedan je od autora rada posvećenog Apostoloviću
Kao lekar u Novom Sadu, znatno je doprineo suzbijanju kuge u ovom gradu, ali i u Beogradu, Bačkoj i Banatu 1762. godine
dolasku u varoš 1759. godine (Novi Sad je još 1730. imao osnovanu bolnicu, prvu o odnosu na sve okolne gradove), obavljao je privatnu lekarsku praksu kao jedini školovani lekar. Predlog vladike Mojseja Putnika da postane gradski lekar odbila je Mađarska dvorska komora. Ovakav stav je prouzrokovan i delomičnim protivljenjem novosadskog Magistrata kojim je tada upravljalo 12 senatora, koji su bili pod velikim uticajem berbera, uglavnom germanskog porekla.
- Kada je kuga desetkovala Beograd, Srem i deo Banata, Magistrat održava sastanak na kojem dogovaraju mere za sprečavenje širenje zaraze. Apostolović je tako 13. januara 1763. izabran za gradskog lekara. Njegova diploma pročitana je naglas na sednici Magistrata, gde je istaknuto kako zaslužuje naveća priznanja. Stroge preventivne i karantinske mere koje je uveo uspele su da sačuvaju Novi Sad od kuge. No, ubrzo nakon što je opasnost od zaraze prošla, neki gradski čelnici bili su mišljenja kako je plata Apostolovića previsoka i da treba da se sa 300 smanji na 200 forinti – rekao je Sakač.
Apostolović na ovo nije pristao i najavio je svoju ostavku na funkciju nakon dve i po godine rada. Novosadski gradski oci na kraju su zaključili kako im ne treba više gradski doktor, te da bi novac utrošen na Apostolovićevu platu bilo bolje iskoristi za trgovinu drvetom ili volovima.
Na odluku Magistrata da ga razreši, koji je tada bio pod pritiskom berbera, katoličkog klera i germanskog stanovništva, verovatno je uticalo i tadašnje poreklo Apostolovića, ali i zaostao odnos prema medicini i zdravlju. Apostolović je nastavio je da radi kao privatni lekar u Novom Sadu do kraja života. Više puta je prelazio Savu i Dunav i pomagao narodu zaraženom kolerom, a učestvovao je u suzbijanju zaraza u Beogradskom pašaluku. Pretpostavlja se da je umro od tuberkuloze. Primerak njegove disertacije danas se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Budimpešti i Britanskom muzeju u Londonu.