Rado Radun ide u rat
Rado Radun ide u rat – mogli bi da glase novi stihovi Bore Čorbe koji oslikavaju još jednu nesreću u kojoj se Srbija našla. Zapravo, član Upravnog odbora RTS-A Branko Radun sluti, bolje reći, priziva novu nesreću ili rat kao jedino rešenje problema Kosova i Metohije?!
Diplomirani istoričar koji se predstavlja kao politički analitičar, zaneo se u tom predstavljanju pa je zaboravio na svoju funkciju i odao se ratnom huškanju. Tako je na Tviteru ničim izazvan pokrenuo temu o kosovskom pitanju i izneo militantan stav. Ko zna, možda je Radun umislio da radi na javnom servisu tokom devedesetih godina kada se praktično danonoćno pozivalo u rat na jedinoj nacionalnoj frekvenciji. Izgleda da mu je baš bliska bliska prošlost da je poželeo još jednom, makar na jedan tvit, da je pretvori u sadašnjost.
Doduše, Radun se emotivno odredio prema svom iracionalnom predviđanju pa je u istoj rečenici u kojoj vidi rat kao jedino rešenje kosovske nevolje napisao i „nažalost“. Samo nije rekao na čiju žalost? Da li na žalost desetina hiljada porodica koje su ostale bez najbližih i krova nad glavom tokom jezivih devedesetih kada se ratovima rešavalo, između ostalog, upravo i kosovsko pitanje? Ili možda na žalost hiljada porodica koje bi podjednako bile osakaćene novim vojevanjem? Ili je mislio na žalost miliona ljudi koji bi opet proživljavali devedesete, godine patnje, nemaštine, sankcija...
Jedno je sigurno član UO RTS-A nije mislio na svoju žalost jer svakako se on ne bi prvi hvatao za pušku i uniformu. Svakako bi kao dugogodišnji aktivista u borbi za zaštitu vitalnih nacionalnih interesa, kako voli sebe da opiše, našao načina da nastavi tu borbu besmislenim idejama. I nije problem što to čini čak i huškanjem na rat na Tviteru. Problem je što to radi kao član javnog servisa. Jer kad rat počne u medijima vrlo lako se seli i u realnost. Uverili smo se u to svi, na Radunovu i našu žalost, krajem prošlog veka.
Možda je Radun umislio da radi na javnom servisu iz devedesetih godina kada se danonoćno pozivalo na rat