NIKO NEĆE U UČITELJE, SVI BI U PSIHOLOGE

Upisni rok za brucoše doneo je šarolike podatke, na nekim fakultetima zabeležena je rekordna navala, pa se za jedno mesto borilo i deset svršenih maturanata, dok neke visokobrazovane ustanove nisu uspele da se popune čak iako je bilo vrlo lako upasti na budžet.

FON, Medicinski i Stomatološki, kao i IT smerovi i studije psihologije imale su mnogo veći broj zainteresovanih od broja mesta, dok su nekad prestižni fakulteti kao što su Učiteljski, Filološki i Fiziki fakultet imali velikih problema da popune kvote.

Sociolog Aleksa Vukašinović kaže da ovakvi rezultati upisa ne iznenađuju i da je izbor zanimanja danas često skopčan od straha za egzistenciju.

GDE JE BILA NAJVEĆA GUŽVA

I ovog leta se ponovio scenario iz ranijih godina - na najprestižnijim fakultetima su sva mesta - i budžetska i samofinasirajuća, popunjena već u prvom upisnom krugu, iako je za upis trebalo prikupiti veliki broj bodova. Procentualno, ubedljivo najviše kandidata je želelo da upiše Stomatološki fakultet prema broju raspoloživih mesta 866 nasuprot 250.

Na Fakultet organizacionih nauka (FON) ove godine konkurisalo je dva i po puta više studenata nego što je bilo mesta - 2.253 nasuprot 820 koje je fakultet planirao. A na psihologiji pri Filozofskom fakultetu u Beogradu na jedno mesto je konkurisalo čak šest kandidata, odnosno - 556 prema 88 mesta previđenih planom.

U oštrom kontrastu prema psihologiji, na drugim smerovima i grupama na Filozofskom, ostalo je mnogo slobodnih mesta - klasične nauke su tako upisale svega osam od planiranih 30, sociologija 49 od 100, istorija umentosti 43 od planiranih 90...

Na Elektrotehničkom, iako je je za budžetsko mesto trebalo imati besprekoran uspeh i rezultat na prijemnom, primećeno je povećanja interesovanja - 1.135 maturanata je konkurisalo za 720 predviđenih mesta.

GDE SU OSTALA PRAZNA MESTA Međutim, dok se na tim fakultetima tražilo mesto više, neki su imali velikih problema - ma koliko mesta da su nudili i ma koliko da je kriterijum za upis bio blag, studenti jednostavno nisu bili zainteresovani.

Tako je na Fizičkom fakultetu, za ponuđenih 155 mesta, konkurisalo samo 69 kandidata. Na Učiteljskom fakultetu, koji je svojevremeno bio vrlo tražen, na 440 ponuđenih mesta, prijavilo se 305 kandidata - i to ako se računaju i odeljenja u Novom Pazaru i Vršcu. A samo malo bolja situacija bila je na Hemijskom fakultetu - od 185

ponuđenih mesta, popunjeno je 155.

Ipak, pojedini smerovi na Hemijskom su imali problem - na Hemiji životne sredine, gde se nudilo 30 mesta upisano je samo osam studenata a na Nastavi hemije, samo pet od 25.

Ono što upada u oči je manja zainteresovanost za fakultete koji su ili društvenog usmerenja ili se bave prirodnim naukama na eksperimentalnom nivou. Naprotiv, velika je potražnja za onim fakultetima koji su postali prestižni zbog sigurnog zaposlenja ili pozicije koje nude, odnosno “prestiža”.

BIRA SE STRUKA KOJA MOŽE DA SE UNOVČI

Sociolog Aleksa Vukašinović kaže da je ovo složen problem i da se prilikom odabira profesije pojavljuju različiti faktori, ali da i vreme u kojem živimo utiče na odabir fakulteta.

- Izbor fakulteta, odnosno profesije je jedno od najvažnijih pitanja u životu svakog čoveka pa se u procesu donošenja ove odluke pojavljuju različiti faktori. Ranije, kada je društvo bilo daleko prosperitetnije i stabilnije, preovladavali su faktori interesovanja i ljubavi prema nekoj struci, nauci, poslu. Danas kada živimo u izrazito nesigurnom i rizičnom vremenu, kada je sve podređeno ekonomskim uslovima i potrebom da se obezbedi koliko-toliko sigurna egzistencija, faktor interesovanja pada u drugi, treći ili već neki dalji plan.

On kaže da budući studenti svesno biraju one struke koje će moći da “unovče”.

- Budući studenti svesno biraju one struke koje prepoznaju kao ekonomski prosperitetnije i finansijski

plodonosnije u savremenom svetu. Ne čudi to što se najviše konkuriše na Medicinskom fakultetu, na FON-U, na IT studijama, jer se upravo diplomcima tih struka otvara najviše mogućnosti za opstanak, ali i da napuste zemlju i ostvare karijeru u inostranstvu. Potrebno je razumeti da mnogi mladi ljudi planiraju da napuste Srbiju i da iz nje ponesu znanje koje će im omogućiti da u nekoj drugoj zemlji ostvare uslove za kvalitetniji i sigurniji život.

NIJE PRESTIŽ, VEĆ STRAH OD SIROMAŠTVA On ipak ne misli da nije samo reč o prostom prestižu već i o strahu od siromaštva i pritisku društva na mlade.

- Nije reč o prestižu, jer je prestiž kategorija o kojoj se razmišlja kada su ekonomski, odnosno egzistencijalni uslovi obezbeđeni. U Srbiji su mladi ljudi veoma svesni egzistencijalne nesigurnosti i ogromnog rizika od siromaštva i socijalne isključenosti kao posledice siromaštva. Primarni razlog

favorizovanja “komercijalnih” struka jeste upravo u velikom egzistencijalnom pritisku koji društvo vrši na svakog pojedinca, posebno mladog.

Po njemu, mladi se danas ne vode srcem već razmišljaju o prostom opstanku.

- Prvo se razmišlja o tome da li se od buduće struke može živeti, da li se može pronaći posao nakon diplomiranja i koliko je taj posao plaćen. Danas dominira čisto ekonomistički model razmišljanja, dakle oportunizam koji navodi mlade ljude da rade ono što donosi novac i obezbeđuje život.

KAD STUDENT POSTANE “NEISPLATIV”...

Na pitanje šta odbija mlade ljude teorijskih nauka i društveno - humanističkih smerova, Vukašinović kaže da se studentima uporno sigeriše da su diplomci ovih smerova svojevrstan “višak”.

- Mlade ljude od društveno-humanističkih nauka, književnosti, teorijskih struka odbija upravo ekonomističko razmišljanje koje im stavlja do znanja da su te struke nepraktične i ekonomski neisplative. Tu je i dobro poznata iskustveno proverljiva istina višegodišnjeg boravka na birou za nezaposlene diplomaca Filozofskog fakulteta, Uspeh psihologije da privuče maturante ga ne čudi, pošto je sistem prepoznao psihologiju kao “ekonomski isplativu”

- Jedini izuzetak je psihologija, koja se danas prepoznaje kao jedina ekonomski prosperitetna društvena nauka. Psiholozi se danas često preorijentišu u tzv. menadžment ljudskih resusra, ali i završavaju obuke za razne oblike psihoterapijske delatnosti pa ostvaruju privatnu radnu praksu koja se ekonomski danas zaista isplati. 

Psiholozi se često preorijentišu u menadžment ljudskih resursa, ostvaruju privatnu radnu praksu koja se ekonomski zaista isplati