Vakcina ili mere
Udoba kada se borimo sa epidemijom, kada je ceo svet okovan koronom, dok se traži vakcina više, u Srbiji ima onih koji iz nekog razloga ne bi da se vakcinišu. Da nemamo vakcine, postavljalo bi se pitanje zašto ih nemamo, međutim, nabavili smo ih pre svih, počeli sa masovnom imunizacijom, ali još uvek nismo prešli ni 50 odsto.
Ne znam zašto je toliko teško otići do svog lekara, onog kome najviše verujete i postavite mu sva pitanja u vezi sa vakcinacijom i odgonetnete sve nedoumice, umesto što širite neistine, a usput možda i virus?
Koliko to grubo zvučalo, mi se iz kandži korone nećemo izvući tako lako, a jedini put rešenja je vakcinacija. Skoro polovina punoletnih građana pristupila je vakcinaciji, ali gde nam je potrebnih 60-70 odsto za kolektivni imunitet? Kada dođe jesen, kada se svi preselimo u zatvorene prostorije, čeka nas verovatno isto, restriktivne mere, ograničenja, kraće radno vreme… Do povratka u normalu, biće potrebno još vremena, a mi ćemo ga dobiti tek onda kada se svi dozovemo pameti i pristupimo vakcinaciji.
Naučnici, struka, lekari, svako ko je u materiji zna da su vakcine jedino rešenje, jedini pravi put do te slobode koju svi željno čekamo, ali na ovim tempom ko zna kada ćemo je dočekati.
Leto će proći, uveliko se govori i o trećoj dozi, za one koji su se vakcinisali početkom godine, ali i to će biti uzalud ako onih 20 odsto koji nam još nedostaju ozbiljno ne shvate da se korona ne može zaustaviti drugačije.
Mladi ljudi koji su željni provoda, odmora, svega, oni su ti koji najviše žele normalan život, ali u statistici njih nema dovoljno.
I dok struka apeluje, oni koji iz objektivnih razloga ne mogu da se vakcinišu su u strahu, a oni koji mogu da se vakcinišu to ne žele. Lekare čekaju skafanderi, gradi se nova kovid bolnica, a sve ostale čekaju ograničenja. To je scenario koji ne želimo, ali koji nas vreba iza ugla ako se konačno ne dozovemo pameti. Krajnje je vreme.
Do povratka u normalu biće potrebno još vremena, a mi ćemo ga dobiti tek onda kada se svi dozovemo pameti