AMERIKA VIŠE NIJE SVETSKI POLICAJAC

Američki predsednik Džo Bajden u utorak je snažno odbacio kritike njegove odluke da okonča američki 20-godišnji rat u Avganistanu, pozdravljajući ono što je nazvao “izuzetnim uspehom” evakuacije Kabula. On je svojim govorom proglasio kraj ere u kojoj Sjedinjene Države koriste vojnu moć da “prepravljaju druge zemlje”.

Obraćajući se naciji manje od nedelju dana nakon što je u terorističkom napadu ubijeno 13 pripadnika vojske na aerodromu u Kabulu tokom haotične žurbe da napuste zemlju, Bajden je rekao da bi troškovi Sjedinjenih Država bili još veći da je dozvolio naciji da godinama ostane u građanskom ratu koji se odugovlačio decenijama. Tvrdio je da bi jedina alternativa napuštanju bila još jedna eskalacija rata.

- Kada čujem da smo mogli i da je trebalo da nastavimo sa takozvanim manjim naporima u Avganistanu, sa niskim rizikom za naše službenike, po niskim troškovima... ja to ne razumem - rekao je Bajden.

Prema njegovim rečima, “nema dovoljno ljudi koji razumeju koliko smo tražili od jednog procenta ove zemlje koji je obukao tu uniformu”.

- Nema ničeg nikakvog malog napora, niskog rizika ili niske cene u bilo kom ratu. Vreme je da se okonča rat u Avganistanu.”

Bajden je izneo svoje primedbe skoro 20 godina nakon što su Sjedinjene Države svrgle talibane s vlasti i samo dan nakon što su poslednji američki vojnici i diplomate napustili zemlju, koja je sada ponovo pod talibanskom vlašću.

On je izjavio da „svim srcem“veruje da je doneo mudru odluku. Ali delovao je prkosno dok je pokušavao da se suprotstavi bujici kritika demokrata i republikanaca - i nekih porodica pripadnika vojske ubijenih u Kabulu prošle nedelje zbog njegovog rukovođenja povlačenjem.

Predsednik SAD je u utorak odbio da ponudi bilo kakvo priznanje krivice, čak i kada su talibani proslavili svoju „nezavisnost“od Amerike pucnjavom na ulicama Kabula.

Umesto toga, predsednik je pokušao da opravda svoje postupanje u poslednjim nedeljama rata, rekavši da su američka vojska i njene diplomate zaslužne i zahvalio im se što su izveli više od 120.000 Amerikanaca i avganistanskih saveznika iz zemlje koja se suočava sa talibanima i terorističkim pretnjama od ISIS-K, podružnice Islamske države.

Bajden je izrazio duboko žaljenje zbog gubitka života u eksplozijama na aerodromu prošlog četvrtka, uključujući i veliki broj Avganistanaca, ali je odbacio argument da je njegova administracija trebalo - ili da je mogla - da izvede konačno povlačenje na „uredniji način”.

Zameraju mu da je evakuacija trebalo da počne ranije, pre nego što su talibani zauzeli zemlju.

- Uz dužno poštovanje, ne slažem se - rekao je Bajden.

Obrazlažući odluku o povlačenju vojnika do 31. avgusta, američki predsednik je rekao da je postojala pretpostavka da će avganistanske snage, koje su SAD godinama obučavale i finansirale, pružiti otpor u građanskom ratu sa talibanima, i da će avganistanska vlada uspeti da se održi neko vreme.

- Ta pretpostavka se pokazala netačnom - rekao je Bajden.

On je podsetio da je prethodna administracija predsednika Donalda Trampa postigla dogovor o povlačenju američkih vojnika sa talibanima i da je njegovu administraciju sačekao rok za povlačenje - 1. maj.

Bajden smatra da će Amerikanci - od kojih većina kaže da podržava prekid rata - kao i istoričari oceniti njegovu odluku o povlačenju trupa kao jedinu prihvatljivu, s obzirom na situaciju na terenu kada je stupio na dužnost početkom godine.

Povlačenje iz Avganistana bilo je centralno obećanje u njegovoj kampanji, a zvaničnici Bele kuće veruju da će većina glasača nagraditi predsednika za sprovođenje onoga što je rekao da će učiniti.

Bajden se predstavio kao vođa koji je prošao jedinim putem koji mu je bio na raspolaganju, okrivljujući avganistansku vojsku i svog

„Za preostale Amerikance nema roka, rešeni smo da ih izvučemo ako žele da izađu iz Avganistana“, rekao je Bajden

prethodnika Trampa.

Rekao je da Sjedinjene Države “nemaju vitalni interese u Avganistanu osim sprečavanja napada na američku domovinu” i da je rat trebalo završiti deceniju ranije.

- To je bio izbor, pravi izbor između napuštanja ili eskalacije. Nisam nameravao da produžim ovaj večni rat rekao je on.

Iznoseći taj argument, Bajden je ponudio uvid u drugačiju američku spoljnu politiku.

Rekao je da će izbegavati kopnene ratove sa velikim raspoređivanjem trupa. Umesto toga će da se zalaže za strategiju koja se više rukovodi ekonomskom i sajber bezbednošću, konkurencijom sa Kinom i Rusijom i biti usredsređena na suprotstavljanje pretnjama vojnom tehnologijom koja omogućava napade na teroriste bez slanja velikog kontingenta trupa na teritorije zemalja poput Avganistana.

Bajden je to nazvao „novom erom“upotrebe američke moći u kojoj Sjedinjene Države više neće nastojati da preoblikuju svoje rivale na način na koji su to pokušala tri prethodna predsednika u Avganistanu i Iraku. Rekao je da se “svet menja” i da se američko rukovodstvo mora promeniti sa njim.

- Dok okrećemo stranicu o spoljnoj politici koja je vodila našu naciju poslednje dve decenije, moramo da učimo iz svojih grešaka - rekao je on.

On je izneo i dva predloga: postavljanje misija sa „jasnim ostvarivim ciljevima“i zadržavanje usredsređenosti na osnovne interese nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država.

SAD i talibani su imali tajni sporazum kojim je dogovoreno da se američka vojska i državljani bezbedno sprovedu do aerodroma u Kabulu

n