LISTE ČEKANJA ZA ZIDARE, MOLERE,PA I ELEKTRIČARE

Iz godine u godinu u Srbiji je sve manje kvalifikovanih majstora

U Srbiji s godinama je sve manje kvalifikovanih majstora jer je armija ovih ljudi u potrazi za većim zaradama napustila zemlju, a njihova mesta zauzeli su nedovoljno stručni radnici iz drugih zemalja.

Ono malo što ih je ostalo svoje usluge papreno naplaćuje, a na njih morate da čekate i mesecima. Lista deficitarnih zanatlija je poduža, od zidara, molera, vodoinstalatera, gipsara, tesara, električara, a njihov nedostatak ne samo što građanima stvara probleme, već ozbiljno počinje da narušava i funkcionisanje mnogih kompanija, posebno onih u građevinarstvu. Da bi prevazišle ovaj problem, angažuju nedovoljno stručne radnika iz Indije, Albanije, Rumunije, Severne Makedonije. Takva radna snaga je jeftinija, a njihove usluge su značajno nižeg kvaliteta.

DEFICIT RADNIKA

Poslodavci postaju svesni da loš kvalitet usluga može da im naruši poslovnu reputaciju zbog čega na različite načine pokušavaju da dođu do domaćih zanatlija, pa su

Naši ljudi su u Evropi traženi jer su prošli dobre škole, odnosno zanat su pored učionice pekli i na gradilištima velikih firmi - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore

sve češći oglasi u kojima im nude menadžerske zarade od 2.000 evra, ali čini se da to nije dovoljan mamac da do njih dođu. Razlog za to je deficitarnost zanatlija i u svetu, posebno u skandinavskim zemljama i zapadnoj Evropi, gde su naši majstori na ceni pa mogu da zarade od 4.000 do 6.000 evra mesečno.

Zato ako se doslovno primeni tržišni princip ponude i potražnje, onda zbog male ponude kvalitetnih majstora a velike potražnje za njihovim radom, uskoro bi u Srbiji njihove ruke mogle da budu značajno skuplje. A da nisu ni sada jeftine za srpske plate, pokazuju brojni primeri, gde vam za najobičniju uslugu vodoinstaltera treba najmanje 5.000 dinara, jer vam je u cenu uračunat i dolazak. Da ne govorimo o onim komplikovanijim, gde, primera radi, rušenje zidova u stanu od 50 metara kvadratnih ide do 1.000 evra, za posao od dva do tri dana.

ALARMANTNA SITUACIJA

Stručnjaci, ali i preduzimači navode da ako se nešto ne preduzme od strane države, preti opasnost da i novoizgrađene, velelepne zgrade neće imati ko da održava, dok bi građani priučene majstore plaćali neprimereno kvalitetu koji su uradili.

- Situacija je alarmantna

jer na tržištu nema dobrih zanatlija, oni koji su kvalifikovani otišli su u inostranstvo zbog značajno većih zarada, koje se kreću od 4.000 do 5.000 evra. Takve zarade su mamac za njih jer, pored toga što sezonski nisu angažovani, plaća im se socijalno i penzijsko osiguranje, ali i svaki sat prekovremenog rada objašnjava za “Blic biznis” S.

M., preduzimač koji se ovim poslom bavi deset godina.

TRKA SA STRANCIMA

On dodaje da takvu trku domaći poslodavci ne mogu da izdrže sa strancima.

- Mi ne možemo majstore da platimo koliko to mogu u Holandiji ili drugim skandinavskim zemljama, koje su postale glavne poslovne destinacija za naše zanatlije. Visoke zarade im daju i u evropskim zemljama pa je dnevnica od 40 evra, i svaki prekovremeni sat, koji ja plaćam, za njih je malo. Moj gipsar je tako mogao da mesečno zaradi i do 1.500 evra i da bar još 1.000 stavi u džep van radnog vremena, napustio me je i otišao u Holandiju. Problem je veliki jer podaci pokazuju da nema zainteresovanih mladih ljudi da se školuju za zanate, pa će doći priučeni majstori i pružati nekvalitetne usluge - kaže S. M.

Na tržištu nema dobrih zanatlija, oni koji su kvalifikovani otišli su u inostranstvo - kaže preduzimač S. M.

Nedostatak radnika počinje ozbiljno da narušava rad građevinskih firmi, pa se angažuju nedovoljno stručni