NEMAMO PRAVO NI DA SANJAMO BOLJE DRUŠTVO
Danas je na Balkanu najteže sačuvati principijelnost, lojalnost sopstvenim principima. Sačuvati svoj svetonazor, kaže sarajevski reditelj, čija premijera predstave „Život se sa mnom mnogo poigrao“večeras u „Vili Stanković“otvara festival Novi tvrđava teat
Radio ju je po istoimenom romanu Davida Grosmana (dramatizacija Darko Lukić) u čijem središtu je autentična ličnost Eva Nahir Panić, njena sudbina i zatočeništvo na Golom otoku, uloge tumače Gordana Đurđević Dimić, Anamaria Serda, Sanja Ristić Krajnov, Zoltan Molnar, Jugoslav Krajnov, Aleksandra pleskonjić i drugi, a reditelj napominje da su korišćeni i drugi dokumentarni materijali, uključujući i televizijske razgovore Danila Kiša sa njom, i napominje:
- To kako je ona kročila kroz tu tešku sudbinu, kroz stradanje nas iznova podseća na važnost i snagu ideja i ideala. Jer svet bez ideala je okrutan i otuđen. Mi živimo upravo u takvom svetu. Ako znamo da je, kako je to rekao Ernest Bloh, humanizam odrastao u utopiji, onda nam je jasno koliko nam danas u 21. veku nedostaje utopija. A Eva je osoba koja je bila u stanju da žrtvuje život, da ga podredi idealima u koje je verovala. Među tim idealima su socijalna pravda, težnja ka jednakosti. U jednoj sceni ona kaže: „ja sam internacionalista, ja sam tamo gde je proleterijat“. Danas to zvuči anahrono, mlađim generacijama iracionalno i budalasto. Međutim postojale su generacije ljudi koje su sve žrtvovali za te vrednosti. Naša junakinja je jedna od njih. Predstava je prožeta i njenom ljubavlju prema suprugu koji je fabularni okidač; lažno je optužen za špijunažu kao ruski agent, a ona nije pristala na tu ideološko političku konstrukciju i zbog toga je odvode u golootočki pakao.
Rekli ste da takvi ljudi pobuđuju divljenje...
- Mi u ovom mraku oportune i korumpirane samozvane elite koja se odavno svladajućim strukturama, vapimo za takvim ljudima. Danas je na Balkanu, čini mi se, najteže sačuvati principijelnost, lojalnost sopstvenim principima. Sačuvati svoj svetonazor. Kada vidimo kako mnogi po potrebi presvlače politička odela, kao Joneskovi nosorozi riču u jednoj ideologizaciji svesti i neofašizaciji društva ova predstava je opominjuća. Jer, bez ljudi poput Eve nikada neće biti katarze. Neverovatna je njena širina, spremnost za opraštanje. Slojevita, duboka duša koja može podneti sudbinu poput Evine je ona koja je oplemenjena ljubavlju kao načinom mišljenja, onom o kojoj From govori, a što je iščezlo u ovom svetu neoliberalnog kapitala, u svetu koji više nema sluha za ljude poput Eve Panić.
Da li je Eva Panić danas moguća, da li bi bila diskreditovana kao nepametna, luzerka...?
- Ima ljudi koji svojom odlučnošću, istrajnošću, upornošću, onim za šta se zalažu, podsećaju na Evu Nahir Panić ali su društveno marginalizovani i izloženi brutalnim komentarima nerazumevanja, podsmeha zastupljenosti i gluposti koja dominira i koja je naš mejnstrim narativ.
Nije li pitanje socijalne pravde danas proskribovano i kada se samo postavlja, a kamoli ako bi neko njime pokušao iole ozbiljnije da se bavi?
-Tako je. To se danas smatra donkihotovskom aktivnošću bez rezultata, što govori o prostaštvu duhovne klime i izokrenutosti. Razbijebni su snovi u paramparčad. Danas nemamo pravo ni da sanjamo bolje društvo. Ljudi poput Eve su sanjali otvorenih očiju, a danas je to proterana kategorija. Bivate smešni, naivni, tretiraju vas skoro kao psihijatriski slučaj ako se u javnom prostoru zalažete za vrednosti poput socijalne pravde, a težnja ka njima je, na primer, bila deo vašeg detinjstva i identiteta.
I kuda to vodi?
- U etički ambis u kome se moralne devijacije smatraju vrstom sposobnosti opstanka. Vrsta socijalnog darvinizma u kome jaki jedu slabije a ti jaki su uglavnom zaklonjeni pod kišobranom moćnika sprege političke moći i najstrašnijeg kriminala, onog koji nema ni internu, npr. kozanostra etiku. Mi u tome živimo. A servira nam se da je to neki demokratski ambijent. A zapravo se radi o brutalnim korporacijskim interesima u kojem je čovek/subjekat postao interesni objekat, progonu neistomišljenika, i bilo kakve osobenosti. To je zapravo lomljenje individualnosti.