PUSTIO SAM GA DA ME POBEDI
“Igrao je dobro, ali mogao sam više da preuzimam inicijativu, nažalost nisam”, priznao je srpski teniser posle poraza na US Openu.
SRPSKI TENISERI I teniserke nisu se proslavili na US Openu. Na startu ih je ispalo petoro, dok su se u drugo kolo plasirali samo Olga Danilović, Dušan Lajović i Novak Đoković, koji je rano jutros igrao sa Talonom Griksporom iz Holandije.
Međutim, već u sredu smo ostali bez Danilovićeve koja se “zbog medicinskih razloga” povukla sa turnira uoči meča sa Naomi Osakom. Nedugo zatim teren je pognute glave napustio i Lajović. On je u meču sa Peterom Gojovčikom iz Nemačke, koji su obeležili prekidi zbog kiše, propustio mnogo prilika i na kraju je poražen sa 2:6, 6:4, 2:6, 7:5, 6:4.
Lajović je nakon poraza na izjavio da mu je žao što nije bolje koristio brejk šanse protiv Gojovčika, koji je stekao samopouzdanje u najbitnijem delu meča. Delovalo je kao da bi srpski teniser mogao da doođ do rutinske pobede, ali do toga nije došlo.
- I drugi set je bio promenjiv, protivnik je ispustio šanse da se odvoji, potom u četvrtom nisam iskoristio brejk lopte. Teško je posle bilo igrati kada je on dobio samopouzdanje, ali opet je spasao brejk lopte, igrao je dobro, ali mogao sam više da preuzimam inicijativu, nažalost nisam i posle ovoga ostaje šteta što nisam dobio meč, jer sam se osećao dobro na terenu - izjavio je Lajović.
Meč su obeležili česti prekidi zbog kiše.
- Danas je bio takav dan, loša prognoza, ali opet i pored toga sam dobrim delom meča bio u kontroli i jedino što sam propustio prilike u četvrtom setu i to je dovelo do toga da on dobije samopouzdanje - dodao je Lajović.
Srpski teniser otkrio je planove za naredni period.
- Sledi mi turnir u San Dijegu, pa potom igranje u Indijan Velsu, to je plan.
Lajović veruje da Novak Đoković može da dođe do titule u Njujorku i kalendarskog Grend slema.
- Zbog gužve i rasporeda nismo se sreli, ali verujem da on ima velike šanse za Zlatni slem - zaključuje Dušan Lajović.
n
kvinsi menig sa devojkom i porodicom na stadionu partizana
“SVIMA KOJI NAM niste verovali, evo odgovora”, rekao je sportski direktor Partizana Ivica Iliev na predstavljanju novog pojačanja crno-belih. Trogodišnji ugovor potpisao je Holanđanin Kvinsi Menig.
- Svi su pričali gde su obećanja, evo su obećanja na kraju. Mi radimo kako znamo i ne padamo pod pritisak lažnih navijača izjavio je Iliev.
Menig uglavnom igra po levom krilu, a u Humsku je stigao iz Tventea. Zna kakve su obaveze Partizana ove sezone, a od Rišaira Živkovića je čuo sve najbolje o Srbiji, Beogradu, ali i o rivalitetu sa Crvenom zvezdom, koju je baš on nedavno pojačao.
- Znam da je Partizan veliki klub, ali da na kilometar razdaljine postoji još jedan. Znam da su Holanđani već igrali u Srbiji, ali svi za Zvezdu. Pričao sam sa Živkovićem pre nekoliko dana, bili smo u istom hotelu. Znamo se iz Holandije, bili smo deo Ajaksa i pre dolaska od njega sam dobio sve potrebne informacije. Govorio mi je lepo o Srbiji, gradu, rekao da ne brinem - izjavio je 26-godišnji fudbaler.
Njegovoj porodici, majci, bratu i devojci se svideo Beograd a u Humskoj je zadužio “devetku”.
- Želeo sam broj 11, ali sam u mlađim kategorijama Ajaksa igrao na mestu centralnog napadača i nosio “devetku”. Tako da ću i u Partizanu nositi ovaj broj - zaključio je Kvinsi Menig.
nNismo svi bili privilegovani da gledamo uživo osvajanje prvog odličja za Srbiju. Bio je to prvi dan, trebalo je stići do neke vojne baze u Asaki koja je bila udaljena sat i po vožnje od centra Tokija, a trebalo je pokriti i ostale događaje. Zato smo se podelili, neke kolege su otišle da isprate Mikeca, a neki su ostali da pogledaju Buluta i drugove i Novaka.
- Čestitajte Damiru ako ga vidite pre nas, bravo! Daće nam vetar u leđa da i mi uđemo u borbu za odličja – govorili su basketaši uglas.
Đoković je bio srećan kao da je on osvojio medalju.
MIKEC SE SA ZADOVOLJSTVOM ODAZVAO BI HUMANITARNOJ AKCIJI KAKO POMOGAO NAJMLAĐIMA
- Ko je osvojio? Damir? Tako je, to je moj momak! Poznajemo se od 2008. i Olimpijskih igara u Pekingu. Stalno se šalim sa njim jer ustaje u šest kako bi stigao na trening. Znate, njima su te streljane van grada – bio je Nole tog dana u elementu.
Iskreno, malo nam je i krivo bilo kada smo saznali da je Mikec osvojio medalju, a mi nismo bili tu. Ali prvo pravilo kada izveštavaš sa Olimpijskih igara glasi: ne možeš sve da stigneš i ne možeš
svuda da budeš.
Nešto mi je govorilo da ću Damira Mikeca sresti brzo. U deljenju posla za naredni dan, insistirala sam da idem na streljaštvo. Verovala sam da će naš strelac biti u streljani da bodri svoju drugaricu i partnerku u miksu – Zoranu Arunović. Osećaj me nije prevario.
Narednog jutra, Zorana se spremala za svoje kvalifikacije. Stajala sam iza nje. Pogled joj je zastao na jednoj osobi. Okrenula sam glavu i ugledala Damira. Znala sam da će pristati na intervju i da će priča biti dobra. Ali da ću uraditi najemotivniju priču već drugog dana Olimpijskih igara, nije mi bilo ni na kraj pameti.
Obično na početku razgovora „ispipavamo puls“sagovorniku, da vidimo dokle možemo da idemo, koliko je spreman da se otvori. Start razgovora sa srebrnim iz Tokija bio je baš lagan. Videla sam da je želeo da govori, moja potpitanja bi samo kvarila utisak. Zato sam ga pustila. Pitala sam jednom u pet minuta. Razgovor je trajao duže nego što sam mislila. Pričao je Mikec o svemu, a onda... Osetio je potrebu da u dahu izgovori sledeće rečenice. U očima su mu se nazirale suze koje su do kraja izrečenog bile potpuno vidljive.
- Znate, za ove Igre me je pratilo puno nekih znakova u koje sam morao da verujem, da ih uzmem i prihvatim ih. To mi se ponekad dešava. Neki su bili privatni, neki vezani za streljaštvo. I pre Igara i ovde na samim Igrama dešavale su mi se stvari koje su upućivale na to da će biti medalja.
Usledilo je podsećanje na jedan od najupečatljivijih.
- Sa 19 godina sam izgubio majku i na dan puta