UŽIČANIN NA HAVAJIMA PRONAŠAO SREĆU

isreće ljude – opuštene lokalce koji uživaju u životu, doseljenike primamljene zovom dolara, turiste koji s koferima para dođu da ostvare san - a odu praznih džepova. raj na zemlji su Havaji, „dovodi“nas miroslav Nešković na plaže dalekog arhipelaga, 2.700 milja od Kalifornije, kraj kojih čekaju luksuzni hoteli, provod, različite kulture, ali nikako Eldorado. Jestu lepa, ali nisu obećana zemlja Havaji. Trinaest je godina kako je ovde.

OD KOŠARKAŠA DO GRAĐEVINSKOG INŽENJERA

Što željom da nastavi da se bavi košarkom, što da se obrazuje, u ameriku je otišao 1999. sa zvanjem mašinskog tehničara, stečenog u rodnom Užicu. Najpre je dve godine proveo u Vajomingu, na jednoj od tamošnjih viših škola, a potom prihvatio poziv da dođe u los anđeles. Nastavio je da igra košarku i uči. Stekao je diplome građevinskog inženjera i biznis menadžera.

- Na času istorije na trećoj godini koledža upoznao sam svoju buduću suprugu dženifer, amerikanku grčkog porekla. U los anđelesu smo dobili ćerku Katarinu, pa se 2008. preselili na Havaje gde nam se rodio sin luka. Živeli smo u gradiću na Velikom ostrvu, jednom od šest najvećih u havajskom arhipelagu, koje zovu i imenom države – Havaji. Prvo sam radio u jednoj građevinskoj firmi, a kasnije otvorio svoju - priča Nešković.

Uspešno poslovanje uslovilo je da pre pet godina sedište firme premesti u Honolulu, glavni grad Havaja na ostrvu Oahu, čije predgrađe je čuveni Vaikiki sa ekskluzivnim plažama. Sa izuzetkom onih 60 dana godišnje kada padaju tropske kiše, ovde je stalno sunčano. Celo ostrvo je oivičeno plažama, divnim peščanim i kamenim nepristupačnim, nekim pogodnim za kupanje, drugim idealnim za ribolov.

PRASETINA NA HAVAJSKI NAČIN

- da bi se preživelo mora puno da se radi, a prethodno treba naći isplativ biznis. Opet, imam radnike, njih 15-25, zavisno od potreba posla, a oni svoje navike protiv kojih se ne može i koje moraš da poštuješ. Kada okean donese velike talase, oni ne dođu da rade nego odu da surfuju. Havajci to zovu „island time“i opčinjeni su time. Ovi ljudi umeju da uživaju i mnogo podsećaju na Srbe. i hrana im je slična našoj, a obožavaju svinjetinu. U rupu ubace užareno kamenje, prekriju ga lišćem

Havaji su država sa jednim od najvećih poreza u Americi. Broj Srba u Honoluluu varira od 50 do 100. Dolaze, odlaze, vraćaju se... Neki dođu da potraže sreću, ali ne ostanu dugo jer se ne snađu da bi preživeli. Na par meseci nam dođe sveštenik Srpske pravoslavne crkve iz Kalifornije, nekada se okupljamo u ruskoj, nekada u grčkoj crkvi prenosi Užičanin sa Havaja.

DALEKO OD KUĆE

Od rodnog grada je daleko 12.820 kilometara vazdušnom linijom i 12 vremenskih zona. Do Srbije, u koju se trudi da dođe često, treba mu 40 sati leta sa presedanjem, plus put od Beograda do Užica. Da si birao gde dalje možeš da odeš, govori mu majka, ne bi mogao bolje da izabereš. Jedne godine on sa decom u Užicu, druge njegovi roditelji na Havajima.

U šest Nešković ustane pa na fiskulturu na plažu. I mnogo lepših, uverava, ima od Vaikikija, ali su skrivene i turisti za njih ne znaju. U sedam je već u kancelariji.

- Po podne, kada vreme dozvoli, idem sa decom na plažu, kupamo se, ronimo, surfujemo. Vikendima se vozimo brodićima, hvatamo jastoge i hobotnice, gledamo delfine, more je puno kornjača. Često pešačim planinama na kojima se nalaze osmatračnice sa kojih su američki vojnici u Drugom svetskom ratu promatrali Pacifik zbog japanske mornarice. Na Havajima nema zmija, ne