OD VALJEVA DO AMERIKE, TANJA JE PREŠLA TRNOVIT PUT DA ROME POMERI SA MARGINE “SA PONOSOM GOVORIM ODAKLE SAM, ALI ZASAD SE NE VRAĆAM U SRBIJU”

Od Valjeva do Kalifornije, od lične borbe sa predrasudama do internacionalnog predstavnika za prava Roma širom sveta - tako ukratko zvuči put Tanje Jovanović, Romkinje koja je iz Srbije preko Austrije i Britanije stigla do Amerike, zalažući se za prava svoje manjine. Ipak, njen put pravi je primer onoga “od trnja do zvezda” budući da se Tanja, kako kaže naš narod, pošteno namučila da ostvari svoje ciljeve, a njena borba, koju je nesebično podelila sa čitaocima “Blica”, i dalje traje.

MINATanjino interesovanje u oblasti rasizma, različitosti, siromaštva, socijalne inkluzije proizlazi iz njenog ličnog životnog iskustva. Odrastajući u vreme hiper-inflacije, pored siromaštva, Tanja je morala da se bori sa predrasudama, niskim očekivanjima od okoline zbog njenog pola i etniciteta. Takvo okruženje nije davalo vetar u leđa mladoj Romkinji i njenim ambicijama. Priznaje da je boja kože imala veliki uticaj na okolinu i veliku ulogu u društvu ne samo u vreme njenog odrastanja već i danas. Smatra da su neki Romi bili više prihvaćeni ako su imali svetliju boju puti, od onih “drugih” samo zato sto većinski narod može da se poistoveti sa njihovom bojom kože. Prema Tanjinim rečima, sve što je drugačije uliva strah i odbojnost.

- Moja put je malo svetlija, ali znam kome pripadam i znam da sam zbog toga u Srbiji oduvek imala probleme. Niko me nije maltretirao fizički, ali su moje sposobnosti, znanje i potencijali uvek dovođeni u pitanje jer sam Romkinja. U Valjevu su moji roditelji završili srednju i višu školu, još kao mala sam pisala i ćirilicu i latinicu, prva sam u svojoj porodici stekla univerzitetsku diplomu i oduvek sam bila odličan đak, ali sve to nikada nije bilo dovoljno da budem ravnopravna sa ostalima. Uvek sam osećala tu dozu skepse i osporavanja priča Tanja za “Blic”.

PREDRASUDE...

Ona dodaje da tada nije ni bila svesna koliko predrasude i stereotipi obeleže neke ljude za čitav život. - Tokom školovanja nisam bila svesna sa kakvim predrasudama i rasizmom se susrećem jer sva ponašanja i diskriminatorni stavovi su nešto sa čime rastemo i na taj način normalizujemo sve društvene devijacije i onda pokušavamo u tome da nađemo opravdanje. Takvi poremećeni istorijski fenomen se dešava vekovima ne samo u Srbiji već širom sveta pa i ovde u Kaliforniji. Obrazovni sistem bi trebalo da bude institucija koja intelektualno gaji buduće građane, stručnjake u različitim oblastima i ljude koje kritički razmišljaju, a ne ponavljaju ono sto im je rečeno. Ima nešto što se zove “cultural capital” ili kulturni kapital koji nosimo od kuće i koji je jako važan kako se postavlja fondacija načina razmišljanja (mind set) i posle dalje razvija u obrazovnim institucijama - priča Tanja.

PRAVA ROMA

Jovanovićeva je slučajno počela da radi na radiju Točak u Valjevu 2002, kada počinje i njena profesionalna borba za romska pitanja i sučeljavanje sa diskriminacijom, rasiz

Tanja je odbranila master i doktorat u oblasti obrazovanja na Saseks univerzitetu, gde je paralelno radila kao istraživač