Za nemiran jesenji san

Te ledene zime kada sam čitao “Salemovo” Stivena Kinga na moju veliku sreću iskeli su drvo koje je pretilo granama da porazbija sve prozore stanarima svaki put kad malo jače dune vetar ili ljuljne ozloglašena “kiša iz kabla”. Ram sa staklom koji razdvaja sigurnost našeg doma od spoljnjih neprijatelja baš te večeri je postalo najgora noćna mora. Mrtva tišina i naoštreni vetar koji je nepodnošljivo škripao oko zgrade samo su dodatno doprineli tihoj jezi koja se odmotavala na stranicama knjige. Neko ili nešto je bilo na prozoru. Po staklu nisu grebale grane drveta. Stari prozor civelo je zbog užasa koje je stajao na njemu. Pasus u tvrdom povezu knjige me je izbezumio do neslućenih razmera, pa sam ostatak večeri proveo gledajući u prokleti drveni ram. Naravno, nije bilo nikoga, samo me je matora keša od Kinga uznemirila pred spavanje. Hvala nebesima da su isekli drvo ispred zgrade, inače, ni bromazepam mi ne bi pomogao.

“Chapelwaite” zasnovan na kratkoj priči iz zbirke “Noćna smena” očekivano je smešten u omiljeno Kingovo mesto – oblast Mejn. Kratka i nimalo slatka priča (nikako se ne preporučuje pred spavanje) deo je neslavne prošlosti “Salemova”, prepun mraka i užasa koje niko ne zaslužuje, nijedna porodica.

Sivilo polovine 19. veka nadvilo se kao crnina nad životom kapetana Čarlsa Buna. Neutešne suze troje dece koji ostali bez majke i reči žene na postelji bez nade da im nije mesto na brodu, već na kopnu, držale su čoveka za kormilom budnim duboko u noć. Kao Sunce kroz sive oblake njihove živote obasjalo je pismo koje je primio Čarls. Niz najvrednijih reči u njegovom tužnom životu. “Gospodine Bun, vi ste naslednik imanja Čeplvajt koje vam u amanet ostavlja vaš rođak Stiven Bun”.

Umesto nemirnog mora Čarls i njegova deca konačno su pronašli mir ili bolje rečeno, večni nemir. Dolazak u memljivi, blatnjavi i vlažni grad praćen ogorčenim pogledima i zaziranjem od Bunovih, brzo je bivšem kapetanu stavilo do znanja da njihovo prisustvo nije poželjno. Stanovnici Propovedničkog kuta ogorčeni na pokojnike Stivena i Filipa Buna uvereni su da su krivci za misterioznu bolest koja hara ulicama. Bledilo, katatonija, a potom i smrt stavljena je na dušu dva najomraženija čoveka u Mejnu. Čaršija pominje paktove sa nečastivim, pa čak i grehe predaka. Nasleđeno zlo koje se prenosi sa kolena na koleno.

Racionalni Čarls Bun koji želi da započne novi život prolazi kroz svakodnevni pakao sa mališanima koji su šikanirani i javno žigosani. Sujetni ljudi sigurni su da se zlo iz vile Čeplvajt širi gradom.

Dolazak ratoborne guvernante Rebeke koja se vešto uvukla u novi dom Bunovih pored dobrih namera krije i sebične ciljeve. Dogodovšitne u Čeplvajtu iskoristiće za priču koju mora da preda uredniku.

Dok se grad bori sa sramotom zbog žene koja je rodila ubogo dete i umiranjem dece i odraslih, neko šeta imanjem Čeplvajt kada svi spavaju. Čovek u crnom sa cilindrom i metalnom kofom nije slučajni prolaznik ili putnik, već poslednja osoba koju ćete videti ako je sretnete.

“Chapelwaite” ne pripada klasičnim savremenim horor serijama jer mu je težište na mračnoj atmosferi i na potpunom odsustvu dostojanstva u tretiranju Bunovih, nego na konceptu – BU, ja sam. Svakodnevni životni horor porodice je zlokobniji od neumornog lupanja u zidovima vile kada pošten svet spava snom pravednika.

Bunovi koji imaju istoriju teških mentalnih bolesti i tragedija koja se desila u Čarlsovom detinjstvu, ali pre njegovog dolaska u Čeplvajt, samo su deo veće slagalice o ovom prokletom delu sveta.

Serija od 10 epizoda braće Džejsona i Pitera Filardija uspešno gradi neprijateljsku i nelagodnu atmosferu u Propovedničkom kutu, fokusirajući se na sujeverje stanovnika i prošlost Bunovih, sa povremenim uplivom efektnih horor scena pred kraj svake epizode.

Psihološka horor-drama odmotava konac koji je vezao u klupko čitavu oblast Mejn na miran i za ovaj tip serije sporiji način, tako da očekivanja o jezi i užasu a la Conjuring 1 ili 2 treba ostaviti po strani.

Kada prljava kandža Čeplvajta vas uhvati, neće vas puštati jer postoji priča u priči. Postoje dve mane. Jedna je preterano modernizovan pristup pojedinih likova, naročito guvernante Rebeke koja je više oličenje savremene žene, nego žene koja je disala sredinom 19. veka. A, druga je klimatava gluma, naročito u uvodnoj sceni prve epizode, koju srećom preseca odlični Ejdrijen Brodi. Zabrinuti ali ponosni otac kojem će događaji u vili promeniti život Brodiju su legli kao budali šamar. Od stamenog čoveka do halucinacija koje ga podsećaju na traume iz detinjstva doslovno će promeniti facijalnu ekspresiju glumca tokom prve polovine sezone.

“Chapelwaite” nije zlokoban kao ova priča sa početka o prozoru, zimi i knjizi “Salemovo”, ali njegova tama, ako joj se dopusti, uvućiće se u kosti.

SERIJA OD 10 EPIZODA BRAĆE DŽEJSONA I PITERA FILARDIJA GRADI NEPRIJATELJSKU ATMOSFERU U PROPOVEDNIČKOM KUTU, FOKUSIRAJUĆI SE NA SUJEVERJE STANOVNIKA I PROŠLOST BUNOVIH, SA POVREMENIM UPLIVOM EFEKTNIH HOROR SCENA

RACIONALNI KAPETAN ČARLS BUN ŽELI DA ZAPOČNE NOVI ŽIVOT, ALI PROLAZI KROZ SVAKODNEVNI PAKAO SA MALIŠANIMA KOJI SU ŠIKANIRANI I JAVNO ŽIGOSANI