KRAJ MEDENOG MESECA EU I BAJDENA
Odnosi Brisela i Vašingtona dospeli su u još veću krizu zbog Avganistana
Niz nesuglasica, posebno u vezi sa Avganistanom, naveo je neke evropske lidere da preispitaju svoja očekivanja od američkog predsednika Džoa Bajdena i da više razmišljaju o budućnosti koja nije vezana za Ameriku.
Od oštrog stiska ruke Donalda Trampa, do prijateljskog stiska Bajdenovog ramena, pozdravi Emanuela Makrona najbolje oslikavaju kako su lideri EU videli promenu američkih administracija.
Na samitu NA-A u maju 2017. godine, francuski predsednik i Tramp žustro su jedan drugome protresli ruke i nijedan nije želeo prvi da spusti gard. Četiri godine kasnije, na nedavnom samitu G7 u Britaniji, kamere su ponovo zabeležile pozdrav francuskog i američkog predsednika, s tim što su ovog puta dvojica lidera opušteno šetala plažom i prijateljski ćaskala. Promena govora tela bila je jasna - dve otuđene strane ponovo su se spojile.
Ali u prestonicama Evrope, od Londona do Berlina, avganistanska kriza označila je definitivni kraj “medenog meseca” u evropsko-američkim odnosima. EU nije uznemirilo samo povlačenje,
OSEĆAJ DA JE EU OSTAVLJENA U ZAPEĆKU O VRATIO JE U FOKUS RASPRAVU GEOPOLITIČKOJ RAVNOTEŽI
već nedostatak koordinacije Amerike sa saveznicima, pogotovo zato što su misiju NATO u vreme povlačenja činile trupe iz 36 zemalja, od kojih tri četvrtine nisu bile američke, što je dovelo do međunarodne borbe za evakuaciju.
Nemačko raspoređivanje snaga u Avganistanu bila je prva velika borbena misija te zemlje od Drugog svetskog rata, pa je jasna frustracija zbog načina na koji se ona završila. Armin Lašet, nemački konzervativni kandidat na predstojećim izborima, nazvao je povlačenje
Amerike “najvećim debaklom koji je NATO doživeo od svog osnivanja”.
Češki predsednik Miloš Zeman označio je to kao “kukavičluk”, dodajući da su “Amerikanci izgubili prestiž globalnog lidera”.
- Očekivanja su bila velika kada je Bajden došao, verovatno prevelika i nerealna. Njegovo “Amerika se vratila” zvučalo je kao uvod u zlatno doba u našim odnosima. Ali to se nije dogodilo i došlo je do zaokreta u prilično kratkom vremenskom periodu. Potpuni nedostatak konsultacija o povlačenju ostavio je ožiljak. - rekao je za BBC Karl Bilt, bivši premijer Švedske.
Anketa istraživačkog centra Pju pokazala je prošle godine da je procenat Nemaca koji su verovali da će predsednik Amerike da postupi ispravno u svetskim krizama skočio sa 10 odsto, koliko je iznosio za vreme Trampa, na 79 nakon pobede Bajdena. Slično se desilo u Francuskoj. Međutim, kaže Natali Luiz, francuska ministarka za Evropu do 2019. godine, “mnoge zemlje EU bile su u stanju poricanja”.
- Ta “stara normala” više ne postoji. Nadam se da je to poziv za buđenje za nas - dodala je.
Za evropske lidere, način američkog povlačenja i komentari Bajdena da Amerika više neće da šalje trupe da “preuređuju druge zemlje“, odjekuju politikom Trampovom politikom “Amerika na prvom mestu“. Ali iako postoji frustracija zbog loše komunikacije Vašingtona sa članicama EU, možda je prerano reći koliko će to uticati na opšte olakšanje zbog promene vlasti u Americi.
- Glavni rascep pod Trampom nije imao veze sa konkretnim spoljnopolitičkim odlukama, više je nastao