NEISPRAVNU VODU PIJE DVE TREĆINE GRAĐANA VOJVODINE
U kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti voda za piće je potpuno čista i ispravna, a u Vojvodini je veoma loša.
Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini najčistiju vodu pili su građani u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je od kontrolisana 74 javna vodovoda ispravno 63 ili 85,1 odsto. Slede regioni istočne i južne Srbije gde je od kontrolisana 32 javna vodovoda ispravno 27 ili 84,37 odsto, region Beograda gde je od sedam vodovoda ispravno četiri ili 57,14 odsto, dok najlošiju vodu piju građani u regionu Vojvodine gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12 ili 27,9 odsto!
IMA OBLASTI I SA ODLIČNOM VODOM Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.
Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.
- Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi - objašnjava nam Polomčić.
Dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta uopšte ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.
- Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže naš sagovornik.
STRATEGIJA DONETA JOŠ 2010. GODINE Redovni profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Srđan Rončević, kaže da je Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini donesena još 2010. godine, ali da se ne implementira.
- Stanovništvo u Vojvodini vodom za piće uglavnom se snabdeva iz podzemnih voda, za razliku od recimo centralane Srbije gde se radi
akumulacija površinske vode. Podzemne vode u Vojvodini su visoko mineralizovane, znamo da je ovde nekad bilo more. Tehnologija prečišćavanja zato je skupa. U strategiji je utvrđen i akcioni plan, koja istraživanja treba sprovesti, koja izvorišta ispitati i tehnologije upotrebiti. Određeni su i proriteti po naseljima, da se prvo rešavaju oni gde ima najviše kancerogenih materija - rekao je Rončević.
Kako dodaje, problem treba rešiti na nivou više opština, a ne da svako mesto pokušava da nađe svoje rešenje, što se trenutno dešava. Strategijom
je planiran i dugoročni kredit na 20 godina koji bi pomogao gradnju postrojenja za sva naselja. Planirano je i oformljavanje komisije koja bi odobravala investicije i projekte u skladu sa Strategijom.
- Kada bi se udružili svi zajedno dobili bi povoljnije rešenje. Ako donesete neki planski dokument on treba da se poštuje, svaki dalji rad treba da prati ono što piše u njemu. Ako neko smatra da je Strategija zastarela, neka se revidira ili usvoji nova. Sve je stvar volje - nastavlja profesor.
HEMIJSKA I MIKROBIOLOŠKA NEISPRAVNOST
U 2020. na fizičko-hemijsku ispravnost ispitano je ukupno 68.565 uzoraka vode za piće iz javnih vodovoda gradskih naselja, od kojih su 4.772 ili sedam odsto bila neispravna. Od ukupnog broja ispitanih uzoraka na fizičko-hemijsku ispravnost (68.565), 294 ili 0,4 odsto je imalo vrednost rezidualnog hlora iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti, a na mikrobiološku ispravnost je ispitano 69.315 uzoraka vode. Od tog broja 1.484 ili 2,1 odsto su bila neispravna.
Od ukupnog broja kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, njih 68,6 odsto su bili ispravni, odnosno imali su manje od 5 odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode na godišnjem nivou. Od ukupno 107 ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u regionu Vojvodine je bilo 11,2%, u regionu Šumadije i zapadne Srbije 58,9 odsto, u regionu istočne i južne Srbije 26,2 odsto i u regionu Beograda 3,7 odsto.
Kako ističu u Batutu, najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla. U ukupnom broju mikrobiološki neispravnih uzoraka najviše je bilo aerobnih mezofilnih bakterija (52,8 odsto). Prisustvo ešerihije koli je zabeleženo u 0,7 odsto neispravnih uzoraka.
n