DOVODIMO RADNIKE IZ AFRIKE I AZIJE
Dok naši majstori osvajaju tržišta zapadnoevropskih i drugih zemalja, danas po Srbiji zidaju, majstorišu, dostavljaju... radnici iz Afrike, ali i iz Pakistana, Turske, Irana, Iraka, Sirije, Turkmenistana, Nepala, Bangladeša, Indije...
Generalni trendovi u ekonomiji i demografiji uslovili su rast tražnje za različitim deficitarnim stručnim i zanatskim profilima. U nameri da obezbede preko potrebnu radnu snagu, agencije dovode radnike i iz najudaljenijih delove sveta.
Razgovarali smo sa jednim domaćim privrednikom i dobili neočekivane informacije.
- Inostrani radnici ne samo da rade duže tokom dana, nego kad se sve sabere firmu koštaju i mnogo manje. Sada sam u postupku zapošljavanja njih nekoliko - do desetak. Radiće i po 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, a osnovna plata je 320 evra, koja ne može od toga mnogo da odstupa. Sve te uslove ugovaram sa agencijom koja ih i dovodi - kaže naš sagovornik, preduzetnik iz Srema.
Kako dodaje, njegova računica je jasna:
- Jednostavno koštaju me manje. Naši ljudi sebe cene, ali često i precenjuju. Uz to, ja kao mali privatnik ne mogu da platim radnika koliko može velika kompani
ja i tu nastaje veliki problem kada pregovaramo sa potencijalnim radnicima iz Srbije o uslovima. Sada sa nekoliko radnika sa Šri Lanke i platom od 37.000 dinara, menjam naše ljude kojima sam davao i po 70.000 dinara, a koji su radili na mašinama za proizvodnju rezervnih delova od gume i plastike - navodi sagovornik.
Dodaje i da samo na jednom radniku može da uštedi skoro 400.000 dinara za godinu dana.
- Zbog takvih ušteda manje firme u Srbiji će moći da opstanu i da pokreću nove investicione cikluse zaključio je naš sagovornik. Prema našim informacijama, privatni preduzetnici iz Srbije nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima. Za sve je nadležna agencija, koja im obezbeđuje i organizuje sve zvanične dozvole, smeštaj, obroke, prevoz i prateću logistiku.
Zaključak je da je posao dovođenja radnika isplativ i agencijama, i privrednim subjektima, ali i samim radnicima, koji bi u svojim matičnim zemljama zarađivali znatno manje sume od kojih neretko zavise čitave porodice.
Ocena je i da možemo očekivati sve veći broji uvezenih radnika, koji mnogim preduzećima znače opstanak i konkurentnost na tržištu.
Praktično, sve dok ne dođe do promene u odnosu suficitarnih i deficitarnih zanimanja, uvezeni radnici i agencije koje ih dovode igraće sve značajniju ulogu u razvoju ekonomije i čitave zemlje.
Zbog takvih ušteda manje firme u Srbiji će moći da opstanu i da pokreću nove investicione cikluse
Samo na jednom radniku može da se uštedi skoro 400.000 dinara za godinu dana