B92, 21.00 U paklu
Đoković u osmini finala sa Džensonom Bruksbijem
Kajl Leblank je Amerikanac koji radi u Rusiji. Kad mu za vreme telefonskog razgovora napadnu ženu, on brzo otputuje kući, ali biva prekasno. Dvojicu koja su bila optužena za ubistvo njegove žene oslobode zbog nedostatka dokaza. Kajl uzima zakon u svoje ruke i ubija ih kako bi osvetio ženu. Osuđen je na doživotni zatvor. Uloge: Žan-klod van Dam, Lorens Tejlor, Lojd Batista
„Smešten sam u Nju Džersiju i dobro je za mene što spavam van grada, što provodim vreme na čistom vazduhu i povezan sa prirodom”, kaže naš teniser.
Novak Đoković je na samo četiri koraka do ostvarenja cilja - titule na US Openu i kalendarskog grend slema. Najbolji teniser sveta morao je da se pomuči sa Keji Nišikorijem (6:7, 6:3, 6:3, 6:2) za plasman u osminu finala tunrira u Njujorku. A, tamo ga čeka nepoznanica, američki tinejdžer Dženson Bruksbi koji je sa 3:2 eliminisao Aslana Karaceva.
- Bruksbi meni nije toliko poznat teniser, tek se probija u profesionalnom svetu, ali je napravio neke zapažene rezultate na turnirima uoči US Opena. Naravno, igrati protiv Amerikanca na domaćem tlu je uvek veliki izazov. Što se Nišikorija tiče, iznenadio me je svojom igrom u prvom setu, igrao je veoma brzo, veoma agresivno, I bilo mi je potrebno malo vremena da se prilagodim toj brzini loptice. Igrali smo puno puta, znao sam šta me očekuje, ali moram da priznam da sam se (ne) prijatno iznenadio njegovom igrom. Morao da se snalazim, jer u prvom setu nisam baš najbolje osećao loptu i on je to koristio. Ali, ovakav meč je uvek dobrodošao, pogotovo u prvom delu turnira, jer na taj način nekako i uđeš zvanično u turnir i probiješ fizički i psihički taj led - rekao je Đoković.
Pored pobede, Novak je srećan jer je sa tribina imao podršku supruge Jelena.
- Bilo je lepo videti je u loži, jer je ona meni uvek velika podrška. Deca su ostala kod kuće, tako da sada i mi možemo da imamo malo našeg privatnog vremena, kada nemam mečeve i obaveze. Opet napominjem da nismo smešteni u Njujorku, jer odsedamo u Nju Džersiju i sa tim u vezi osećam manje opterećenje gradom i energijom koja čini Njujork veoma posebnim i uzbudljivim gradom. Međutim, to za mene postane opterećujuće već posle nedelju dana, i dobro je za mene što spavam van grada, što provodim vreme na čistom vazduhu i povezan sa prirodom. Tamo imam mogućnost i da treniram i trenutno ne provodim puno vremena u gradu, što mi više odgovara, jer sada svaki gram energije koji uspem da uštedim i sačuvam za mečeve je jako bitan. U danima kada nemamo mečeve provodimo vreme igrajući neke društvene igre, šalimo se; igramo i fudbal, tenis, gledamo druge mečeve i provodimo kvalitetno vreme u druženju.
US Open je ušao u drugu nedelju, a od favorita eliminisan je samo Stefanos Cicipas.
- Medvedev i Zverev su zaista u vrhunskoj formi i ni jedan ni drugi do sada nisu izgubili ni set, što potvrđuje da su u najboljoj formi trenutno. Jedan je osvojio masters u Kanadi, drugi u Sinsinatiju i Olimpijske igre i vidi se da imaju mnogo samopouzdanja - zaključio je Đoković.
Bilo mi je lepo kada sam video Jelenu u loži, jer je ona meni uvek velika podrška. Deca su ostala kod kuće, tako da imamo vremena samo za nas
Četiri meseca smo proveli zajedno, prošli smo mnogo toga i drago mi je što nijednog trenutka nismo odustali, kaže Tijana Bogdanović posle neuspeha sa Italijom (3:1) u finalu Evropskog prvenstva u Beogradu.
Srpske odbojkašice su za 40 dana odigrale 17 mečeva na dva kontinenta i donele su nam dva velike medalje - bronzu sa Olimpijskih igara u Tokiju i sada srebro na Evropskom prvenstvu koje je završeno pred 20.565 navijača u beogradskoj “Areni”. Pri tome, devojke su izgubile samo tri utakmice. Malo li je?
Onda ih potpuno razumemo što su u suzama, ali i sa olakšanjem, dočekale kraj finala kontinentlanog šampionata u kojem su Italijanke zasluženo slavile sa 3:1.
- Četiri meseca smo proveli zajedno, prošli smo mnogo toga i drago mi je što nijednog trenutka nismo odustali. Naravno da smo razočarane što nismo osvojile zlato u Beogradu. Ali, napravile smo izuzetno veliki uspeh. Bronzana medalja na Olimpijskim igrama, sada srebro. Sigurno nam nije drago, ali sve je ovo sport i mora se nekada izgubiti. Zaista sam srećna što sam deo ove grupe - iskrena je naša najbolja odbojkašica, Tijana Bošković.
Reprezentacija je od 2006. na velikim takmičenjima osvojila 20 medalja i trofeja, a 17 ih se nalaze u vitrini kapitena Maje Ognjenović.
- Sigurno da je ovo takmičenje dugo trajalo, krenuli smo 19. avgusta, a završili 4. septembra. U grupi smo igrali sa protivnicima koji možda nisu bili našeg kvaliteta, polako smo uvodili za ono najvažnije što smo odigrale protiv Turske i Italije. Moramo da budemo srećne, zadovoljne i ponosne i da imamo samo najpozitivnije emocije, jer smo imale dugo, naporno i teško reprezentativno leto. Znali smo šta tek treba da odluči da li će da nastavi da igra za srbiju nas očekuje. Bronza sa OI i srebro sa EP - ne verujem da to bilo ko smatra neuspehom. Završila se i ova godina, zahvaljujem se svim saigračicama, stručnom štabu i svima u “Areni” koji su nas podržavali. Iskreno, možda smo bile i na ivici snage. Želje nije manjkalo, ali kada igrate protiv reprezentacije koja je jedna od najboljih u Evropi i u svetu, teško je. Nismo nezadovoljni srebrom, ali ostaje gorak utisak zbog ovog fantastičnog ambijenta i zbog što nismo uspele da podignemo pehar u glavnom gradu - u dahu je rekla Maja.
Devojke su dale sve od sebe, i to niko ne može da im oduzme, a pored poraza, boli nas i činjenica da se ova ekipa poslednji put okupila u ovom sastavu. Milan Rašić je jedna od odbojkašica koje sigurno nećemo da gledamo u dresu nacionalnog tima.
- Nažalost, ovo jeste moja poslednja utakmica. Od sledećeg leta ću biti njihov navijač broj jedan, to je sigurno. Njihova najveća podrška i bodriću ih na svakom prvenstvu. Mnogo bi bilo lepše da smo danas završile sa zlatom. Ali, sa druge strane, za tih 12 godina koliko sam u reprezentaciji, osvojili smo mnogo toga i mogu samo da budem ponosna. Ne bih ništa specijalno izdvajala, mislim da ću biti ponosna na svaki trenutak proveden sa ovim devojakama i celim stručnim štabom i svim ljudima iz Saveza. I, ne deševa se svaki dan da igrate pred punim tribinama. Hvala svim ljudima koji su došli danas da nas podrze. Bio je neverovatan osećaj igrati pred ovoliko ljudi. Na postolju sam gledala da li ima onih koje znam, gde je moja porodica, gde su mi najbliži... Pošto u toku utakmice nisam imala ideje gde ko sedi u toj gomili - u suzama je rekla Milan Rašić.
Odluku da li nastavlja sa Srbijom uskoro bi trebalo da donese i Maja Ognjenović koja je više puta najavila povlačenje, ali je nedavno rekla i da razmišlja da ostane do Igrara 2024. u Parizu. Maja će imati dovoljni vremena, jer sledeće veliko takmičenje je SP od 26. avgusta do 11. septembra naredne godine, u Holandiji i Poljskomj. Naša odbojkašice će da brane zlato.
- To sam već pomenuo više puta i tokom utakmice