Književna fantastika 7
Književna fantastika br. 7, Kontrast izdavaštvo i Art-anima, Beograd, 2021. Prošlog meseca je u Kući kralja Petra promovisan novi, 7. broj časopisa “Književna fantastika”, opet u obliku obimne knjige. Na predstavljaju su govorili neki od najboljih i najuglednijih srpskih poznavalaca ne samo naučne fantastike, autoriteti koji imaju ili objavljene priloge, ili su se saradnici časopisa bavili njima i njihovim (N)F delima - literarnim ili teorijskim. Moderator je bila naša književnica Laura Barna, autorka projekta “Isidora Sekulić nas sluša”, u okviru kojeg je predstavljanje i održano u ovoj uglednoj kući. Bila je tu etnolog-antropolog prof. dr Ljiljana Gavrilović, predavač na tom odeljenju Filozofskog fakulteta u Beogradu, te saradnik u Etnografskom muzeju i u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. Njoj je na 13 stranica objavljena studija o odličnoj, čudnoj kablovskoj TV seriji “Svitac” (“The Firefly”), koja je, kako ona piše, “odbila da umre”. Setimo se, prvo je emitovana sa krajnje neobičnim redosledom epizoda na “Foksu”, da bi, posle naprasnog obustavljanja, 3 pretposlednje epizode išle na kanalu “Saj-faj” (“Scifi”). Kanal je posle, ako ne ugašen, a ono preimenovan baš nekako bliže našem izgovoru u “Syfy”. Objavljen je i intervju sa prisutnom dr Monjom Jović, koja je govorila, kako o svojoj novoj knjizi “Utopija i distopija u srpskoj prozi druge polovine XX veka”, tako i o samom broju.
Potom su reč imali istaknuti pisci sa (N)F scene i iz 7. broja: Adrijan Sarajlija, Mladen Milosavljević i Nebojša Petković, kao i oba urednika, već godinama uhodani tandem Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević. Što se tiče temata posvećenog klasiku Reju Bredberiju, gigantu čije smo svako na srpski prevedeno delo u ovoj kolumni pozdravili - razočaran sam. Ne sadržajem, već obimom! od 202 stranice knjige prebogate važnim i interesantnim sadržajima, udarnom tematu je de fakto posvećeno jedva 15 stranica, a čine ga samo 2, za utehu dobra teksta.
Prethodni brojevi sa tematima o E. A. Pou, Filipu Diku, Ursuli Le Gvin i drugima, bili su bogatiji.
Dugogodišnja kandidatkinja za Nobelovu nagradu Margaret Atvud, čitaocima “Blica” nesumnjivo najpoznatija po (N)F romanu “Sluškinjina priča”, koji je ne samo adaptiran za Tv-seriju, u septembru proglašenu kandidatom za nagrade “Emi” u najmanje 10 kategorija, već je objavila novi roman “Zaveštanje” (uz očekivani nastavak kablovske serije) - o Bredberiju ima samo 5-6, podrazumevajuće sjajnih stranica. Bajdvej, u broju je i prikaz Snežane Savkić prevedenog romana “Godina potopa” Atvudove.
Drugi tekst je sistematičan, temeljan pregled Bredberijevog kompletnog opusa i života, koji je odlično napisao književnik i teoretičar Ilija Bakić. Ma koliko dobar - zauzima tek 9 stranica!
Mogao je bar da se doda još neki prilog. Recimo, spektakularni intervju koji je sa Bredberijem 2010., dve godine pred smrt, vodio Sem Miler, ili možda genijalni piščev rezignirani tekst o novoj američkoj cenzuri “političke korektnosti”, u kojoj su mu kraj života zagorčali urednici koji su mu bez pitanja menjali knjige, pisma crnaca da nisu dovoljno lepo predstavljeni (pretnja da će proći kao Tvenova “Čiča Tomina koliba” u školskoj lektiri), južnjačkih belih suprematista koji ga optužuju da ima previše pozitivnih predubeđenja o crncima, sifražetkinja da nema dovoljno ženskih likova, pa nezadovoljni adventisti sedmog dana, baptisti, cionisti...
Bez obzira, časopis nezaobilazan za svakog ljubitelja književnosti!