DA LI JE BIN LADEN OSTVARIO SVOJ CILJ?

Amerika nikad podeljenija, bilioni su potrošeni, a sve Nije doživeo da to vidi, ali čovek koji stoji iza terorističkog napada 11. septembra 2001. uspeo je da dovede Sjedinjene Američke Države blizu totalne katastrofe.

Nakon 20 godina, ko je pobedio u ratu protiv terorizma? Ubijeni lider Al Kaide Osama bin Laden je u govoru poslatom “Al Džaziri” 2004. rekao da “sve što mi treba da uradimo je da pošaljemo dva mudžahedina do najistočnije tačke da podigne komad tkanine sa natpisom Al Kaida, kako bi naterao generale da pojure tamo i uzrokuju Amerikancima ljudske, ekonomske i političke gubitke, a da ne urade ništa vredno pomena”.

Da je danas živ, verovatno bi se smejao gledajući katastrofalni rat i haotično i ponižavajuće povlačenje američkih trupa, piše “Dejli bist”.

BIN LADEN ŽELEO DA OKUPI MUSLIMANE ŠIROM SVETA PROTIV AMERIČKOG IMPERIJALIZMA

KRVAVI OTISAK

Iako Bin Laden nije uspeo da ostvari većinu svojih inicijalnih ciljeva sa terorističkim napadima 11. septembra, uspeo je, nažalost, da oslabi najveću svetsku supersilu navodeći je da sama sebe “ujede”. Avganistan je testament toga kako je Bin Laden sa malom grupom fanatičnih ekstremista ostavio krvavi, dugotrajni otisak na globalnoj politici.

Invazija Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. bila je šokantni trenutak za Bin Ladena i njegove ekstremiste, koji je privilegovanog potomka jedne od najbogatijih saudijskih porodica pretvorio u vođu terorističke organizacije odgovorne za najveći napad na tlu SAD. Podsetnik je da je osamdesetih godina administracija Ronalda Regana neke od mudžahedina podržavala kao “borce za slobodu” zbog borbi protiv “bezbožničke pretnje komunističkih Sovjeta”.

- Zajedno sa mudžahedinima krvavili smo Rusiju 10 godina dok nije bankrotirala - rekao je Bin Laden 2004.

On je znao da ne može da porazi supersilu tradicionalnim ratovanjem, ali mogao je da ih uništava “ratom hiljadu rezova”. Nakon kolapsa američke ekonomije 2008, rat je ušao u novu fazu, strategije “hiljadu rezova”, namenjenoj da ekonomski iscrpi SAD. Ispostavilo se da će to biti dug, iscrpljujući rat u kojem je supersila sa svojom ogromnom ratnom mašinerijom premašila svoje vreme i resurse i na kraju se zaplela u noćnoj mori sa visokim troškovima, žrtvama i nezadovoljstvom na domaćem terenu.

Važno je setiti se da je napad 11. septembra, u kojem je poginulo 3.000 ljudi, počinilo 19 stranih otmičara, od kojih 15 iz Saudijske Arabije, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a po jedan iz Libana i Egipta. Niko od njih nije bio iz Iraka ili Avganistana.

“NISU IH DOČEKALI KAO OSLOBODIOCE” SAD su potrošile milijarde boreći se u katastrofalna dva rata u Iraku i Avganistanu. Na kraju su pronašle Bin Ladena skrivenog sa porodicom u kompleksu u Abotabadu u Pakistanu, skoro deceniju nakon 11. septembra. A niko nije dočekao američke trupe kao “oslobodioce”, piše “Dejli bist”. Umesto toga, rat je dodatno podstakao antiameričku klimu i nasilni ekstremizam u regionu.

- Tako se rat nastavio, broj žrtava je rastao, američka ekonomija krvarila, a (Džordž) Buš se upetljao u močvare Iraka koje prete njegovoj budućnosti - rekao je Bin Laden 2004.

Ne samo što se to dogodilo u Iraku, uključujući naglo povlačenje koje je dovelo do uspona Islamske države tu i u Siriji, 17 godina kasnije je američka investicija u podržavanju avganistanske vlade i armije od 300.000 vojnika, teška dva biliona i 20 godina, izbrisana za svega 11 dana, navodi “Dejli bist”.

Iako bi aktuelnog predsednika Džoa Bajdena trebalo pozdraviti zbog povlačenja, način na koji je to uradio bio je krajnja katastrofa za avganistanski narod, ocenjuje portal. Dok je avganistanski predsednik Ašraf Gani sa porodicom pobegao na bezbedno, hiljade Avganistanaca pokušavalo je očajnički da pobegne iz zemlje, tražeći zaštitu na aerodromu, čak pokušavajući da skoče na avion u pokretu. U međuvremenu su talibani sistematski hvatali saradnike Amerikanaca i kažnjavali ih.

“HTEO DA UNIŠTI MIT O AMERIČKOJ NEPOBEDIVOSTI”

Spenser Akerman, autor nedavno objavljene knjige “Vladavina terora: Kako je era 9/11 destabilizovala Ameriku i proizvela Trampa”, ipak smatra da Bin Laden nije “pobedio”.

- Jedna od ironija rata terora je da je više nego jedna strana izgubila - rekao je on, dodajući da Bin Laden “nije ostvario nijedan od svojih pravih ciljeva”.

Bin Laden je, naime, želeo

da okupi muslimane širom sveta protiv američkog imperijalizma, prvo teranjem SAD na povlačenje s Bliskog istoka, a potom rušenjem koruptivnih vlada koje SAD podržavaju u regionu. Ne samo što se to nije dogodilo, SAD sada imaju prošireno prisustvo u arapskom svetu u odnosu na njihov položaj

11. septembra.

- Bin Laden je izgubio kontrolu nad svojom revolucijom - ističe Akerman.

Al Kaidu je eventualno zamenio ISIS koji, kako kaže Akerman, nije mario za Bin Ladenovu borbu protiv SAD. Ipak, Bin Laden je svakako naštetio Americi. Kobnog

11. septembra poginulo je 3.000 ljudi.

- To je uvećalo čitavu ideju univerzalnog i lokalnog džihada širom sveta. Izvršio je ogromni uticaj - rekao je novinar Ahmed Rašid, autor knjige “Taliban”.

Bin Laden je napadima želeo da “uništi mit o američkoj nepobedivosti”, navodi “Dejli bist”. Kako su se Amerikanci povlačili iz Avganistana, očigledno su ustupili tlo ne samo talibanima, već i Kini i Rusiji koje i dalje imaju tamo svoje ambasade i normalizovaće diplomatske odnose s njima da obezbede svoje interese.

Nasleđe rata u Avganistanu, piše portal, obuhvata bilione potrošenih dolara, hiljade izgubljenih života, mrtve američke vojnike, oslabljenu ekonomiju, uvećani dug, smanjenje američke uloge na međunarodnoj sceni, nastavak izdaje američkih obećanja njihovih saveznicima – kako svedoče ostavljeni Avganistanci – i nepozdanost u SAD kao partnera dobre volje, što se takođe reflektuje u povlačenju iz američkoiranskog sporazuma za vreme administracije Donalda Trampa.

“OHRABRIĆE DŽIHADISTE ŠIROM SVETA” Drugi katastrofalni deo američkog odgovora na 11. septembar bilo je širenje straha spram muslimana i migranata. Rašid smatra da će povratak talibana na vlast “apsolutno ohrabriti nasilne džihadiste širom sveta”. A talibani su čekali dve decenije i preuzeli kontrolu nad zemljom sa većom diplomatskom podrškom. Svet je sada bojno polje, ističe portal. Dvadeset godina nakon napada 11. septembra Amerika je podeljena kao nikada.

Kako bi “oslobodili” Avganistan, život je dalo 75.000 avganistanskih vojnika i policajaca, i preko 71.000 civila

Deluje da su jedini pobednici katastrofalnog rata bili njegove originalne arhitekte, globalni ugovarači iz vojnoindustrijskog kompleksa