Najuspešnija godina za srpsku kinematografiju
Pre nekoliko dana film „Strahinja Banović“je proglašen za najbolji u Karlovim varima, tokom poslednjih nekoliko godina „Otac“i „Oaza“su imali odlična predstavljanja u Berlinu i Veneciji, nedavno su „Kelti“uspešno učestvovali na Sarajevo Film Festivalu. Tim povodom pitali smo Gordana Matića, direktora Filmskog centra Srbije kako komentariše ovogodišnju inostranu festivalsku sezonu za domaće filmove. - OVA GODINA je već do sada pokazala visok kvalitet srpske kinematografije. Mislim da je ovo i najuspešnija godina za domaće audiovizuelno stvaralaštvo uopšte. Kao što sam i najavio negde početkom prošle godine, našu kinematografiju očekuje veliki uspon i promocija, i to se i dogodilo. Nisam to najavljivao tek tako. Pogledajte našu prisutnost na najvećim Festivalima poput Berlina, Venecije, Karlovih Vari, Lokarna, Sarajeva. Međutim ono što postaje po meni indentitet naše kinematografije to je - raznolikost. Ako pogledamo filmove koji su se pojavili u poslednjih godinu dana poput “Oaze”, “Kelta”, “Nečiste krvi”, “Južnog vetra 2”, “Jedinog izlaza”, “Vikenda sa ćaletom” pa do “Nebesa” ili “Tome” na jednoj strani ili “Dare iz Jasenovca” na drugoj strani, videćemo da im je zajednička baš raznolikost. Od istorijskih drama, biopika, akcionih trilera, do potpunog artcinema filma. A da ne pričamo o uspehu naših uvek aktivnih i kreativnih dokumentarista bez kojih gotovo nema ni jednog većeg festivala u Evropi.
Da ne ponavljam nagrade i uspehe sa međunarodnih festivala već ću samo preneti zapažanje jednog uticajnog kolege kritičara i selektora iz inostranstva koji mi je u Sarajevu rekao: “Kada dobijemo prijave na festivalima iz Rumunije mi znamo šta možemo da očekujemo, ili iz Hrvatske, manje više i iz Poljske, Mađarske, Austrije... jedino ne možemo ni da pretpostavimo sa čime apliciraju autori iz Srbije. Vi ste potpuno nepredvidivi”.
Koliko je sam FCS uspeo da se predstavi na inostranim Iestivalima – bili ste i u Sarajevu i Kanu – i šta ova predstavljanja znače za naš filmski centar i domaću kinematografiju, a što „obični“filmski gledaoci ne vidi ne prvi pogled?
- Mnogo toga. Moramo biti tamo jer pokazujemo gde nam jeste mesto i borimo se za što bolji plasman naših filmova. Ne budu to samo A festivali. Na bezbroj revija, radionica i seminara šaljemo naše kolege da se usavršavaju i stiču kontakte koji će im značiti kako za plasman trenutnih filmova, tako i za realizaciju budućih. Tu su i sastanci sa brojnim važnim ljudima iz celog sveta gde gledate da na najbolji način predstavite zemlju i otvorite neke nove festivale i tržišta za našu kinematografiju. Sa druge strane tu su i strateška pitanja o pozicioniranju unutar evropskih asocijacija i fondova, nešto kao kad zaveje sneg, a vi pravite i otvarate puteve kojima kasnije autori i filmovi lakše prolaze. Starije kolege kažu da smo tek sada negde blizu imidža i statusa koji je imala Jugoslavija nekada - dakle to je dug proces koji su započele kolege pre mene, neki uspešnije a neki manje uspešno. Sada sa svojim timom u ovim teškim vremenima usled pandemije, nastojimo da postavimo jednu konstantu prohodnosti i prisutnosti. Kinematografiju posmatram kao resurs jedne države. Infrastrukturni resurs. Kao autoput. Rudnik. Morate da ulažete i održavate ali on i vraća na najbolje načine sve uloženo.
„Nečista krv – Greh predaka“imala je odličan bioskopski start, uskoro u bioskope kreće i „Toma“, pa „Južni vetar 2“... kakva su vaša očekivanja od jesenje bioskopske sezone i koliko se prikazivačka delatnost uspešno drži uzevši u obzir sve ograničavajuće okolnosti s kojima se mesecima suočavala?
- Očekivanja su velika. Pre svega jer su sve navedeni dobri filmovi sa velikim potencijalom na blagajnama. Da nema korone i problema koji prate prikazivanje filmova širom sveta, uopšte ne bih brinuo već bih bio siguran u rekordnu gledanost. Ovako ostaje nam da se nadamo da će sva ova ostvarenja, ali i druga koja uskoro ulaze u bioskope poput “Kelta” ili “Nebesa”, “Zlatnog dečka” i “Leto kada sam naučila da letim”, koji su takođe gotovi i čekaju premijeru, biti u mogućnosti da ispune svoju misiju u komunikciji sa bioskopskim gledaocima.
FCS je ove godine potpisao ugovor sa Ministarstvom
odbrane, ranije sa SPC-OM, koje su još aktivnosti koje ove godine izdvajate kao značajne za Filmski centar, a ne odnose se na konkurse za snimanje filmova?
- Nadamo se skorom potpisivanju sporazuma sa Gradom Beogradom koji će olakšati filmskim ekipama dozvole i protokole oko snimanja i doneti prihvatljive cene za domaće filmove. Takođe FCS u saradnji sa FDU nastavlja obuku za deficitarna zanimanja u kinematografiji, zatim nastavljamo digitalizaciju naših izdanja. Izložba plakata FCS izaziva pažnju širom bivše Jugoslavije. Ono na šta sam posebno ponosan to je naše izdavaštvo. Naslovi u izdanju FCS su postali veoma tražena i prestižna roba. Videli smo to i na Festivalu u Saraju gde je prodato 99 odsto svega što smo izložili. Imamo narudžbine naših izdanja iz svih krajeva Jugoslavije. Takođe, spomenuo bih AFIFS mrežu festivala koju je pomogao FCS. nakon Mreže kinoprikazivača Srbije ovo je još jedna asocijacija koja će unaprediti infrastrukturu domaće kinematografije.
Što se tiče samih konkursa – kakva je trenutna budžetska situacija i kako teku planovi za realizacije starih, odnosno potencijalnih novih konkursa o kojima je bilo reči tokom prethodnih meseci?
- Situacija je veoma stabilna. Moram pohvaliti zaista odličnu podršku oko budžeta UO FCS i Ministarstva kulture koje nam zaista ove godine pruža veliku podršku i doprinosi stabilnosti. Dva nova konkursa očekujemo da doprinesu novom osveženju na domaćem reprertoaru u godinama pred nama. Siguro ćemo imati priliku da vidimo dela naših eminentnih reditelja i filmova baziranih na domaćim književnim delima. To su ozbiljne strateške stvari koje će se reflektovati u budućnosti.