3HVPH NRMH SDPWH L RQR ĢWR QH ]QDWH GD VWH ]DERUDYLOL

Od ljubavnih nada do ljubavnih jada/ Čovek jedva metar pustošen savladanapisao je Vlada D. Janković u poetskoj zbirci „Sveta Jelena“Nedavno je objavljena (izdavač „Stela Polare“) a znalci ističu da je njeno pojavljivanje praznik u ovdašnjem pesničkom, književnom, pa i kulturnom životu. Jer, vele, to su stihovi što plene lepotom, misaonošću, duhovitošću...

„BELI KIT“; „ŽENA“, „Patriotski sonet“, „Ubica u bekstvu“, „Ona“neke su od osamdesetak pesama raspoređenih u poglavlja „Radost ili ne samo to“, „Gle: četiri noge a svaka je kraća“, „I onda sve pada“, „Između dva ništa, ja,”, Nešto postajem“, „Joakimov oglas”.

U pogovoru naslovljenom „Vaterlo u perspektivi“Muharem Bazdulj navodi da naši pesnici, koji su na scenu stupali šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, često se u različitim memoarskim ili autopoetičkim kontekstima prisećaju nečega što bismo mogli da prozovemo zdravim rivalstvom.

Navode, naime, da su ih na pisanje znale inspirisati dobre pesme njihovih prijatelja i kolega, savremenika; i to ne u smislu poetike i teme, kao, on je napisao takvu-i-takvu pesmu, pa hu i ja napisati sličnu, nego baš u smislu snage i kvaliteta, on je napisao odličnu pesmu, treba da i ja napišem što je moguće bolju. Toga se setim često kada krenu rasprave o tobožnjem zlatnom dobu, o tome je li nekada bilo bolje. Nije (nužno) bilo bolje, ali bilo je drukčije. Ljudi su više čitali jedni druge i više su u drugima prepoznavali sebe. Danas uglavnom glume da čitaju jedni druge (kraće: lajkuju), a da bi druge naveli da sebe traže u njima. Na kraju, kao u onoj staroj