OTPREMNINE I PO 8.000 EVRA
Deset velikih kompanija, sa 5.000 radnika, biće privatizovano do kraja godine
Do kraja godine trebalo bi da se privatizuje 10 kompanija, za tri je već raspisan javni poziv, u kojima radi oko 5.000 radnika, a pošto je izvesno da će biti prekobrojnih bar u nekoj od njih, postoje tri scenarija koja im omogućuju da bar delimično ublaže probleme koji nastaju s gubitkom radne knjižice.
Ti problemi nisu mali jer gubitak posla je jedan od najvećih strahova u tranzicionim vremenima, ali država je pokušala da nađe mehanizme kako bi ih bar delimično sanirala. Oni su definisani Zakonom o radu, ali i posebnim programom za rešavanje problema viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i kolektivnim ali i pojedinačnim ugovorima o radu.
Koji će se od ovih dokumenata i principa primeniti zavisi i od pregovora koje sindikati vode u postupku privatizacije sa državom, ali i kupoprodajnog ugovara kojim novom vlasniku mogu da se definišu i neke dodatne podsticajne mere, koje nisu definisane zakonom i postojećim dokumentima. Ono što je takođe veoma važno, to je i status preduzeća koje se privatizuje, odnosno različiti su aršini za zaposlene koji rade u firmama koje iz stečaja idu u privatizaciju i onih koje nisu u tom loncu.
Ali krenimo redom. Posebnim programom za rešavanje viška zaposlenih, koji je usvojila Vlada, radnici mogu da biraju između tri opcije, a ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra. Te pare se obezbeđuju iz budžeta Srbije, a trebalo bi da važi i princip dobrovoljnosti.
OPCIJA 1
- Radnici mogu da dobiju otpremninu u visini dinarske protivvrednosti 200 evra za svaku godinu radnog staža, po srednjem kursu, i to na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca, s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
OPCIJA 2
- Mogu dobiti i otpremninu u visini zbira jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.
OPCIJA 3
Radnici mogu dobiti otpremninu u iznosu od šest prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike - za zaposlene koji imaju više od 15 navršenih godina rada u radnom odnosu. Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Od ove tri opcije, do sada je najviše bila primenjivana prva, po kojoj su se radnici ili sindikati opredeljivali za otpremninu od 200 evra po godini staža. Međutim, kako nam je nezvanično rečeno iz Nemanjine 11, postoji i varijanta njene nadogradnje, ali uz saglasnost novog vlasnika.
- Ta nadogradnja se obavlja u procesu dogovaranja sa novim vlasnikom kada on ima interes da u što kraćem roku dodatno podstakne veći broj radnika da napuste posao. Reč je o dogovoru sa novim vlasnikom, odnosno praksa da pored novca koje država izdvaja, to su u ovom slučaju 200 evra, i sam kupac dodatno izdvaja određena sredstva, pa ta otpremnina može da ide i više. Primer za to je “Galenika”, odnosno njen vlasnik, koji je pored državnih 200 evra, i sam izdvojio još toliko da bi ubrzano stigao do optimalnog broja zaposlenih. Mislim da će takvih slučajeva biti i u nekom od ovogodišnjih privatizacionih procesa - navodi naš sagovornik.
- Zaposleni kojima je prestao radni odnos usled stečaja, a nisu im isplaćene sve zaostale zarade i druga primanja, ona treba da se namire iz stečajne mase. To ne ide lako i dugo traje, pa zarade mogu da se traže i od Fonda solidarnosti, koji sredstva dobija iz budžeta. Nekada se i obaveste zaposleni u firmama koje sigurno klize u stečaj da socijalne probleme reše dok su u procesu privatizacije, odnosno preporučuje se da se prijave za socijalni program i dobiju tih garantovanih 200 evra od države pre nego što do njega dođe - objašnjava naš sagovornik.
Ako se pak zaposleni ne opredeli ni za jednu ovu opciju, novi poslodavac ga može proglasiti tehnološkim viškom. U tom slučaju visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može da bude niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada.
Do sada je najviše bila primenjivana opcija po kojoj su se radnici ili sindikati opredeljivali za otpremninu od 200 evra po godini staža