B92, 21.00 Kazino
Upravnik kockarnica u Las Vegasu, Sem Rotstajn zvani Ejs ulazi u automobil u kojem eksplodira podmetnuta bomba. Deset godina ranije Ejs je došao u Las Vegas iz Čikaga gde su ga primetili lokalni mafijaši i zbog njegovog dara za brojeve ponudili mu unosan posao u kockarnici. U Las Vegas tada stiže i Ejsov najbolji prijatelj iz detinjstva Niki Santoro. Uloge: Robert De Niro, Šeron Stoun...
Beograđane tek očekuju pravi ispiti u pripremnom periodu, a oba kluba još tragaju za startnim centrom.
Samo 15 dana ostalo je do početka ABA lige u kojoj Crvena zvezda brani trofej, dok će najvećeg rivala, posle dužeg perioda, imati u Partizanu. Beogradski večiti se uveliko pripremaju za start, ali je utisak da Dejan Radonjić i Željko Obradović još kriju karte. Jedna od razloga je i što oba tima nisu kompletirana čekaju se centri.
A, do tada, vreme se koristi da se uigraju novajlije. Crveno i crno-beli su iz prethodne sezone zadržali samo po šestoricu košarkaša i pitanje je koliko će dvojica trenera uspeti da “zategnu” igru do željenog nivoa.
Zvezda je slavila u sva tri pripremna meča, a u poslednjem je bila ubedljiva protiv rumunske Oradee sa 74:50. Dobro je videti da je Ognjen Kuzmić (14 poena) ponovo stari, kao i da je Nikola Kalinić željan igre - protiv Oradee je imao po devet poena i skokova, odnosno sedam asistencija. Jasno je da će srpski reprezentativac biti nosilac igre Radonjićevog tima. Povratnik Nej Volters i Eron Vajt su propustili meč, dok navijače najviše brine pobreda Ognjena Dobrića. Junak crveno-belih iz prethodne sezone je platio cenu nonstop igranja i pitanje je kada će da se vrati na parket.
Radonjić će uskoro morati da odluči i šta će da uradi sa Maikom Cirbesom. Nemački centar je solidno odigrao protiv Mege i Oradee i nastaviće da trenira sa ekipom. Ipak, Zvezdi je, pre svega za Evroligu, potrebno zvučno ime sa NBA iskustvom - Kajl O’kvin je otpao, u igri su još Greg Monro, koji je bez tima, i Vil Mozli, koji se i dalje vodi kao član Partizana.
Više će biti poznato posle glavne provere, za vikend na turniru u Minhenu. Zvezda u subotu u polufinalu igra sa Panatinaikosom, dok su u
Zvezda je za vikend u Minhenu gde prvo igra sa Panatinaikosom, dok Partizan putuje u Istanbul na kvalitetan turnir koji organizuje Fenerbahče
drugom paru Bajern i Virtus. Finale, kao i meč za 3. mesto igraju se u nedelju. Zatim sledi duel sa Promiteaom u Partri, a finalan provera je 18. septembra u Atini, protiv AEK-A.
Što se Partizana tiče, Obradović je već jednom morao da povisi glas nakon poraza od Cibone (71:64). Sa sedmoricom novajlija, drugačije se i ne može. Crno-beli su dosta problema imali i sa Radničkim u Kragujevcu, ali su slavili sa 79:65. Domaćin je u jednom trenutku imao 13 poena prednosti, a najviše problema odbrani zadavao je 40-godišnji Raško Katić.
- Očigledno je da smo na početku jednog dugoročnog procesa. Igrači koji su dovedeni u klub nisu tu kako bi napravili neki instant rezultat, već je cilj da oni zajedno sa ekipom vremenom napreduju do željenog nivoa - rekao je kapiten crno-belih, Rade Zagorac.
Partizan za vikend igra na turniru u Istanbulu, zajedno sa Fenerbahčeom, Uniksom i Monakom, koji im je prvi rival. Zatim sledi meč sa Efesom, 16. septembra u Beogradu, na kojem će se od košarke oprostiti Novica Veličković, a onda i turnir u Atini, 18. i 19. u mesecu. Domaćin je PAO, a učestvuju i Efes i Makabi.
n
“Orlovi” bi trebalo da pobede na sva tri preostala meča u kvalifikacijama. Gostujemo Luksemburgu, pa dočekujemo Azerbejdžan, a ključni je duel u Lisabonu. Ukoliko ne osvojimo svih devet bodova, najverovatnije nam sledi kockanje u baražu...
Odavno mi nisu bile tako pomešane emocije kao u utorak uveče, kada su fudbaleri Srbije gostovali Republici Irskoj u 5. kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Bio sam oduševljen nadasve hrabrom igrom “orlova”. I kvalitetnom. Od prvog minuta napali su protivnika, uostalom u tom maniru igraju svaki meč u kvalifikacionoj grupi A. Pravili su šanse. Bilo ih je barem šest, govorimo o izglednim prilikama. Malo dekoncentracija, više raspoloženi golman Bazunu, tek Piksiva četa nije spakovala još koji gol u mrežu domaćih. Pa ipak, sve je mirisalo na epilog iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2018, kada smo minimalcem slavili (0:1) na istom mestu. Ali, avaj...
Onaj koji je postigao pogodak za Srbiju, ispade i njen tragičar. Sergej Milinković Savić dao je gol u 20. minutu, igrao je jednu od najboljih utakmica u dresu “orlova”, a onda je je u finišu stigao hladan tuš. U nameri da iz šesnaesterca ispuca loptu daleko, pogodio je Sergej Milenkovića u telo - za užazan epilog. Mreža Rajklvića se zatresla u nevreme.
Šta reći posle svega, a ne ispasti filozof ili general posle završene bitke? Pa, samo istinu, odnosno ono u šta duboko verujem. Srbija, naravno, nije zaslužila da samo sa bodom u džepu ode iz Irske. Ma, kakvi... Ispali smo, kada se gleda sa strane, naivni, kada onako kapituliramo, i to u poslednjim minutima. Ali... Postoji zaista veliko “ali”.
I laici su mogli da primete da su glave fudbalera Srbije nameštene drugačije nego ranije. Od prvog kvalifikacinog meča, remija u Beogradu protiv najvećeg takmaca - Portugalije (1:1), nismo ličili na onaj tim koji je se gubio negde u magno
momenat kada je milinković savić doveo srbiju u vođstvo u dablinu venju, na terenima poput onog u Lavovu, kada nas je Ukrajina isprašila 5:0 u kvalifikacijama za EP. Ili na “Marakani” protiv Škotske, u baražu koji nam je bio dar s neba da odemo posle 20 godina na kontinentalni šampionat. Negde između smestio se i beogradski duel sa Portugalijom gde nismo mogli ništa “moreplovcima” (2:4). U našim redovima taština praznine, što bi rekao Kojo u “Mi nismo anđeli”. A, onda je usledila psihoanaliza, ispiranje mozgova zaraženih velikim egom i - počeli smo da igramo. I da se ponašamo kako treba. Pobednički, svakako. Ljudi, ne vredi drugačije, da se ne lažemo.
Uopšte nemam dilemu da je pokretač svega Piksi. Došlo je na scenu veliko ime, fudbaler koji je mnogo veći od onih iz aktelnog tima Srbije koji misle da su veliki, kod koga nema zezanja. I, eto. Krenuli smo pravim putem.
Što se tiče samopouzdanja, setimo se koliko nismo imali respekta prema Kristijanu Ronaldu i Portugaliji na startu kvalifikacija, što je verovatno najbolji pokazatelj napretka, pre svega na mentalnom planu.
Jer, tu smo bili tanki, igračko znanje nije sporno.
Tako smo, gotovo preporođeni, krenuli ka Mundijalu. Pobeda nad Irskom (3:2), remi sa Portugalijom (2:2), po tri boda osvojili protiv Azerbedžana i Luksemburga, a onda nam se dogodio Dablin, i to kada
Borili su se „orlovi“kao lavovi, napravili protiv irske veliki broj šansi, ali u finišu nisu imali ni koncentracije ni sreće, pa su sami sebe matirali za 1:1
Najbitnije je da probamo da dobijemo sve do kraja. Tri utakmice, sve je u našim rukama, ako pobedimo sva tri meča, idemo na Svetsko prvenstvo, to je cilj, poručuje Dušan Tadić