MILO UDARA NA SRBIJU I DAJE MILIONE DA VIDI BAJDENA
Istrage u Crnoj Gori o događajima na Cetinju i parama koje su bez evidencije uplaćene Amerikancima
U Crnoj Gori se privodi kraju istraga o tome ko, kako i zašto je izazvao nemire na Cetinju i pokušao da spreči ustoličenje mitropolita SPC. Istovremeno, ispituje se i informacija o višemilionskoj sumi dolara koja je uplaćena kako bi se izlobirao susret Mila Đukanovića i Džoa Bajdena.
Idok ove dve istrage traju, Đukanović se vratio oprobanoj metodi - neodmerenim jezikom sa elementima otvorene etničke i verske mržnje, vređa Srbiju i Srpsku crkvu, potežući “opasni ruski uticaj”.
Situacija u Crnoj Gori koja se donekle odražava i na Srbiju je više nego kompleksna. Državno bitna dešavanja odvijaju se na nekoliko koloseka, tako da se stiče utisak da se ne može pohvatati šta se tamo zapravo zbiva.
Ono što je jasno, odbijaju se dva odvojena procesa; jedan je istraga dešavanja na Cetinju koja su pokazala da delovi državnog aparata ne funckionišu kako bi trebalo i koja bi trebalo da dovede do smena, a na redu je i pokretanje opoziva Đukanovića. Ali kao kruna svega je dugo očekivano “čišćenje” tužilaštva i izbor vrhovnog državnog tužioca - što se u Crnoj Gori pokazalo kao najteži proces. Prema operativnim podacima, nemire na Cetinju treba posmatrati u ovom pravcu. A za sve to trebalo je prvo obezbediti da se uruši trenutna vlada.
S druge strane su predsednik države Milo Đukanović i ostaci DPS aparata, kojima je jasno kakve sve tužilačke istrage slede nakon promena u tužilaštvu. Đukanović i njegovi najbliži saradnici, jednostavno rečeno, ne smeju da dozvole razmontiravanje sistema koji su gradili 30 godina i koji im je obezbeđivao mir da rade šta hoće. Đukanović ima i zadatak više, a to je ne samo opstanak na mestu predsednika - on ne odustaje od namere da povrati potpunu vlast u zemlji.
Blic objavljuje delove istrage, koja treba da bude okončana izveštajem koji će biti dostavljen Vladi CG o dešavanjima na Cetinju. Detalji istrage praktično daju odgovore na mnoga pitanja, pa i ono zbog čega je Đukanović u očaju posegao za retorikom devedesetih i iznova pokušava da oživi mrtvu priču o velikoj Srbiji, ali i širenju ruskoj uticaja preko Srbije.
Prema saznanjima Blica, sprečavanje ustoličenja imalo je neposredan cilj - da se nakon toga zatraži i insistira da SPC napusti manastir. To bi bilo praćeno sva
kodnevnim demonstracijama i pritiskom. Bio bi to početak obračuna sa SPC koji se ne bi tu zaustavio, već bi se zahtevali i drugi crkveni objekti. U toj fazi je trebalo izazvati nemire. Sprečavanjem ustoličenja koje trenutna Vlada, prema planu, “nije mogla da obezbedi”, potom bi se aktivirala nezadovoljna srpska zajednica, što bi sprečilo, ne samo čišćenje državnog aparata, već bi dovelo do pada Vlade i novih izbora.
Istragom je utvrđeno i da je deo potencijalnih učesnika nemira odbio da sarađuje i da dođe na Cetinje. Pokušana je da se angažuje navijačka grupa Varvari, ali je deo ove grupe uz trenutnu vladu i do toga nije došlo. Pojedini DPS funckioneri nisu hteli na Cetinje, a Filip Vujanović je, prema podacima, “podignut iz kreveta”.
Na Cetinju je tog dana bio i Milivoje Katnić, glavni specijalni tužilac, funckioner za koga se navodi da se mnogo toga “oko njega vrti”. Katnić je snimljen u blizini kafane u kojoj je bio štab komita. Prema podacima, Katnićev rođeni brat se oženio rođenom sestrom Slobodana Kašćelana, vođe „kavčana“. Ona je umrla, a ta veza dve porodice nije bila dostupna i očigledna javnosti.
Kafana u kojoj su bili članovi DPS, vladika nepriznate CPC, ali i političar iz Srbije Nenad Čanak je u vlasništvu kuma tužioca Milivoja Katnića, Brana Martinovića.
Sukobima na Cetinju je prethodio sastanak dvojice biznismena od kojih je jedan u Crnoj Gori označen kao najveći “uvoznik banana”. U istrazi je naravno obuhvaćen i sadašnji načelnik policije Zoran Brđanin - čija je procena, najgrublje opisano, bila da ne treba održati ustoličenje. Katnić je naknadno svoj boravak na Cetinju opravdao neodložnim poslom.
Prema operativnim podacima, Đukanović je u fazi “presing diplomatije” i za sada ne uspeva da dobije značajniju podršku. Trenutno se ispituje i informacija, koju je Vlada Crne Gore dobila, o novcu koji je uplaćen za lobiranje u SAD. Prema saznanjima “Blica”, poslednja evidentirana uplata iz vremena Đukanovićeve vlasti je bila 2015. godine. Sada se sumnja da je nedavno uplaćena svota od neverovatnih 15 miliona dolara, koja nije iz budžeta Vlade i koja nije prijavljena američkom ministarstvu pravde. Prema informacijama koje ima crnogorska Vlada, jedan od ciljeva je sastanak Đukanovića i predsednika SAD Bajdena.
Za DPS i Đukanovića sprečavanje ustoličenja na Cetinju bilo je biti ili ne biti. Dogodilo se ono što nisu očekivali. Nakon propalog plana koji mu je bio najsigurniji put ka urušavanju trenutne vlade, sprečavanju smena u tužilaštvu i uvođenju Crne Gore u izborni proces, Đukanović se vratio staroj medoti - ‘negovanju’ etničkih razlika i sukoba građana, a u kritičnijim trenucima povlačenje pitanje državnosti CG koju Srbija “hoće da ukine”.
Đukanović je tri decenije vladao na tenzijama i projektovanim nesigurnostima i to je učinio i sada. Međutim, jedino što mu je trenutno preostalo je da plaši Evropu i Ameriku takozvanom velikom Srbijom i ruskim uticajem koji se navodno širi. Napade na Srbiju i SPC ovog puta Đukanović je otpočeo preko hrvatskog Jutarnjeg lista. U intervjuu je koristio krajnje neprimerenu terminologiju sa elemetima etničke i verske mržnje. “Sloboda govora” koju je sebi nikada do sada nije dozvolio nijedan evropski šef države.
Tako je trenutno faza dva Đukanovićeve ofanzive da kroz oživljavanje retorike devedesetih i plašenjem srpskim uticajem, sebe predstavi kao garanta evropskih vrednosti u Crnoj Gori i regionu.
Za sada Đukanović nije dobio konkretniju podršku nijedne evropske države. Prema saznanjima Blica pozitivni signali su stigli samo od delova državnih struktura Severne Makedonije, BIH, Albanije i iz Prištine.