NAJVIŠE ORANICA ZAKUPILI ŠEICI, ALI I GAZDE IZ RUSIJE I HRVATSKE

Pored srpskih kompanija i stranci uzimaju poljoprivredno zemljište

Cenu zakupa određuje lokalna samouprava, opština raspisuje licitaciju, a cena po hektaru zavisi od više faktora

Treba da se zna da su najskuplji hektari koje država daje u najam u Vojvodini, u drugim delovima Srbije cena je uglavnom niža

Najveći zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta pored nekoliko srpskih kompanija su i one iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hrvatske i Rusije, koje za najam srpskih oranica plaćaju od 206 do 288 evra po hektaru na godišnjem nivou.

Rekorder sa iznajmljenih 4.250 hektara je kompanija “Al Ravafed” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali šampion po visini zakupnine je ipak domaća firma “Maglić”, koja za hektar plaća 288,35 evra. Doduše, ova firma znatno manje novca uplaćuje u budžet Srbije jer u najam uzima 1.423 hektara za koja godišnje izdvoji 410.322 evra, dok “Al Ravafed” u srpsku kasu uplati 1.059.652 evra.

Podaci u koje je “Blic” imao uvid pokazuju da se na spisku najvećih zakupaca nalazi i firma “Stari Tamiš” iz

Pančeva, u kojoj kapital imaju i članovi porodice Miroslava Alekse, koja je u najam uzela 3.754 hektara. Za najam jednog hektara plaća 234,4 evra, što praktično znači da godišnje po ovom osnovu izdvoje 877.825 evra. Ova porodica u budžet Srbije dodatno uplaćuje i 337.208 evra i to za najam 1.216 hektara oranica od strane njihove kompanije

“Almeks” iz Pančeva. Pored toga, oni poseduju i zemljište u svom vlasništvu od blizu 10.000 hektara, zbog čega su izbili i na drugo mesto srpskih veleposednika.

Među rekorderima je sa 2.311 hektara je i DOO “Poljoprivreda” iz Sente, po podacima APR kao vlasnici kapitala vode se Branko Grubor i Željko Radanović, koja je po najnižoj ceni iznajmila poljoprivredno zemljište od države. Oni po hektaru plaćaju 206,28 evra, što je skoro za 80 evra manje od one koja država rentira “Magliću”.

Iza nje po površini je PIK “Bečaj”, koji za 2.274 hektara, plaća 606.521 evro, ali i AD “Zobnatica” iz Bačke Topole, koja od države rentira 1.307 hektara. Ono što je interesantno, odgovorna lica, po podacima APR, ista su kao i u kompaniji “Al Ravafed”. Oni godišnje za ove površine izdvajaju 331.063 evra.

Treba da se zna da su ovo najskuplji hektari koje država daje u najam i svi su u Vojvodini. U drugim delovima Srbije cena je uglavnom niža. Ono što je važno, to je da cenu zakupa određuje lokalna samouprava. Opština raspisuje licitaciju, a cena po hektaru zavisi od veličine parcele, kvaliteta, odnosno klase zemljišta, dogovora o dužini zakupa, kao i od činjenice da li se zemljište graniči sa zemljištem koje potencijalni zakupac već obrađuje.

Za razliku od države, paori svoje oranice pak u zakup daju za mnogo veću cenu, koja se u zavisnosti od kvaliteta zemlje i mesta gde se nalazi, kreće i iznad 1.000 evra po hektaru.

Branko Lakić, v. d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, nedavno je rekao za “Blic” da iako su oranice na koje država polaže pravo znatno smanjene, površine koje izdaje u zakup, ali i prihodi koji se po tom osnovu stiču gotovo su isti.

- Oni su čak i veći nego pre devet, deset godina, što je rezultat planiranja niza aktivnosti Ministarstva poljoprivrede koje je preduzelo preko Uprave za poljoprivredno zemljište u prethodnih nekoliko godina. Primera radi, 2011. država je davala u zakup 260.807 hektara, 2015. tačno 254.937 hektara, a prošle godine Uprava je zaključila ugovore o zakupu od preko 278.000 hektara. To pokazuje da su površine uglavnom veće ili iste kao pre deset godina s tim što je država u 2020. u vlasništvu imala oko 120.000 hektara manje zemlje nego u ranijem periodu - navodi Lakić.