BALKAN IZMEĐU NASILJA I INTIMNOSTI
Film “Veštičji kotao” sa Petrom Božovićem na Beldoksu
Petar je stara škola! Mnogo ga poštujem i divim mu se zbog njegovog rada koji znam napamet, kaže reditelj
U filmu možete videti da Petar Božović nije mogao sakriti emocije u nekoliko navrata, priča reditelj Branislav Jankić.
Film “Veštičji kotao” reditelja Branislava Jankića biće prikazan 16. septembra u 19 časova u Kulturnom centru Beograda, kao specijalna projekcija na festivalu Beldoks. U ovom filmu živa publika, koju čine različite etničke i verske grupe sa Balkana, sedi u krugu u kojem narator Petar Božović govori šest priča o šest značajnih istorijskih događaja koji su uticali na Balkan. Nakon svake priče, odvija se borba MMA boraca u ringu, koja je snimljena i sekvencirana tako da otkrije ne samo nasilje za koje su ljudi sposobni, već i manifestuje poeziju pokreta, međusobno poštovanje i veoma opipljivu intimnost dvaju ljudskih tela koja se bore. Povodom predstojeće projekcije razgovarali smo sa rediteljem filma Branislavom Jankićem koji nam priča kako je tekla saradnja sa Petrom Božovićem.
- Petar je stara škola!
Mnogo ga poštujem i divim mu se zbog njegovog rada koji znam napamet. Imali smo malo laktanja tog dana kada smo radili zajedno, on je legenda i definitivno je doveo u pitanje moju sposobnost kao mladog reditelja i kao nekoga ko živi u SAD-U, da izvedem ovaj ludi projekat u samo jednom danu. Na setu je bilo mnogo galame i psovanja koje sam odlučio da ostavim u filmu jer je to ono što današnjem gledaocu taj dan čini stvarnim.
Zajedničko nam je to što smo obojica veoma osetljivi i ove priče u nama izazivaju mnogo emocija, koje smo obojica izrazili na svoj način tog dana kada smo napravili ovo delo. U filmu možete videti da nije mogao sakriti emocije u nekoliko trenutaka filma, i to je jako moćno u filmu. To pokazuje kako je ponovo proživeo bol kao i svi mi koji smo odavde i čuli te priče, ali ih i direktno doživeli. Petar je ranije odlučio da ne čita tekst mnogo puta i da ga nauči napamet, želeo je da to budu stvarne i trenutne, sirove emocije koje će se pojaviti kad ga pročita. Verovao sam mu i film je upravo to trebao - kaže Branislav Jankić.
Borbe MMA boraca u ringu u svom prikazu u filmu nisu toliko agresivne koliko visoko estetizovane, gotovo kao da odražavaju telesnu prisnost boraca, a redtelj objašnjava šta nam sugeriše ovakva kohezija fizičke borbe i telesne bliskosti.
- Mislim da je to više od sporta. To je ritual u kojem tela „skidaju kožu, svoj identitet i postaju jedno“. Izvinjavam se zbog poetskog objašnjenja, ali to zaista mislim svaki put kad uđem u kavez da sparingujem, treniram ili se borim. To je neverovatan osećaj, teško ga je rečima objasniti. Ali postoji i iskreno poštovanje jednog prema drugom, posebna intimnost i nežnost, želite da ga nokautirate, ali ne želite da mu slomite vrat, a i on se oseća isto. Obojica ste iscrpljeni, i stegnete se, zagrlite se čvrsto To je mesto na kome se može dogoditi najmanje štete za obojicu, to mesto, najbliže jedan drugom, to je kratak trenutak, pre nego što jedan savlada drugog. Želeo sam taj ritual tela, ovu kombinaciju nasilja i intimnosti za moj film, jer on za mene simbolizuje kakvi smo jedni prema drugima na Balkanu.n