Imaćete samo jedno pitanje – Šta je, bre, ovo?

Malignant počinje jednom Od najgorih scena u skorijoj filmskoj istoriji. Toliko je loše da sam naglas rekao – Šta je bre ovo? Ovo je snimio Džejms Van? Džejms Van koji je napravio odličan prvi deo “Conjuring”, “Insidious” i “Saw”? Taj Džejms Van? Mora da postoji razlog zašto su dijalozi dva dinara i zašto svi glume kao Milica Milša. U narednih dvadesetak minuta sve je bilo jasno kao dan, ali to ne znači da sam bio spreman na sveopšte kemp-treš ludilo koje je čučalo iza dvosatnog spektakla.

Najbolje je da ništa ne znate o radnji jer tehnički sve je spojler. Čak i najmanja sitnica može da upropasti grotesknu kemp akcionu horor poslasticu. Ključna odrednica “Malignant” je kemp i treš priroda radnje. Oni koji nisu zainteresovani za omaž stilskim pandanima sedamdesetih i osamdesetih godina sa sapunjavim odmotavanjem radnje, neće pregurati ni prvih dvadeset minuta filma. Razlog neće biti deficit zabave, već dijalozi, gluma, događaji i očigledno predimenzionirane i nerealne lokacije na kojima počiva “Malignant”. Sve je vrlo namerno i vrlo svesno izveštačeno, i banalizovano do granice potpunog apsurda.

Jedna od omiljenijih kemp scena se odigrava u domu glavne junakinje dok je psihoterapeut hipnotiše ne bi li oživeo sećanja iz detinjstva. Ono što godinama pokušava da uradi Rajan Marfi, Džejms Van je izveo na maestralan način.

Banalno, lukavo, prosečno i ekstremno razmetanje scenama i događajima pravi neverovatan kontrast. Sa jedne strane fantastična režija, kompozicija kadra, akcione scene i stilsko poentiranje kada se svet oko Medison (glavne junakinje) menja usled bizarnih događaja, a sa druge strane ozbiljnost produkcije razbija na komade potpuno idiotski dijalozi i ponašanje likova koji su oličenje svakog mogućeg horor klišea. Vanov “Malignant” je horor-treš iz sedamdesetih snimljen 2021. godine. Reditelj kojeg kompanija Warnerbros obožava, pa mu dopušta da radi šta god poželi, na veoma lukav način se poigrao sa horor žanrom, zbijajući šale na sopstveni, ali i na račun drugih horor autora u poslednjih 20 godina.

Dok se horor žanr poslednjih godina trudi iz petnih žila da bude ozbiljno shvaćen, uvodeći psihološki, dramski i socijalni faktor, gospodin Van samo želi da nas podseti da je potpuno u redu da bude neozbiljan do granica imbecilnosti.

“Malignant” ne može da se uporedi sa genijalnim “Drag Me To Hell” Sema Rajmija, ali i jedan i drugi film igraju na vrlo sličnu kartu – parodiranje i ironično sagledavanje žanra.

Ono što je ključ uspeha novog filma Džejmsa Vana je besramna zabava koja ne prestaje da iznenađuje, sve do jednog od najluđih finala ove godine.

Ne treba ga ozbiljno shvatiti, jer ni on sebe ne shvata ozbiljno, ne treba ga osuđivati jer se glumci trude da budu što gori u svom poslu, ali jedno treba – pustiti ga da bude ono ošinuto dete u odeljenju čije su ideje na granici genijalnosti i potpunog ludila. Ne možete da mu date ni peticu, ni jedinicu, samo da ga pitate – Šta je bre ovo?

BRAND NEW CHERRY FLAVOR

Kad bi Dario Arđento i Dejvid Linč dobili dete rođeno u horoskopskom znaku hiperrealizma, zvalo bi se “Brand New Cherry Flavor”. Ukratko – ne sećam se da sam u poslednjih desetak godina video bilo šta što podseća na ovaj stilizovani grotsekni pakao na Netflix-u. Mogu da obećam da će vam se u navratima život smučiti, da ćete od neverice zaustaviti nekoliko puta epizode da dođete sebi i da nema šanse da pogodite šta će se sledeće desiti. Postoji samo dva problema – nekada je stilizacija narativa ispred forme, pa nužno nema sve nekog smisla, i poslednja epizoda je prokleta mlaka pegla, a delovalo je kao da će mi televizor eksplodirati do osme epizode.

Iz sablasnih šuma devedesetih godina prošlog veka svoju simpatičnu i večito izbečenu glavicu proviriće mlada rediteljka Lisa Nova. Upravo je završila svoj kratki film i kao većina kreativnih entuzijasta devedesetih nema krov nad glavom, pa će noć provesti kod starih dobrih prijatelja. Nema konkretni životni plan, osim želje da od kratkometražnog filma napravi onaj koji će obići bioskope širom sveta.

Čuveni producent Lu Burk nudi joj životnu šansu, ali joj ne ispunjava jedini uslov – da bude reditelj na sopstvenom filmu. Ogorčena i besna zaklela se da će mu napraviti pakao od života. I u toj viziji pomaže joj Boro. Ko je Boro? Pa, neki kažu da je veštica Los Anđelesa, neki da je drevni duh, ali u svakom slučaju ova cinična i sarkastična gospođa obećava vatre iz pakla za gospodina Lua Burka. Lisa samo treba da joj dostavlja mačiće. Ne pitajte kako, saznaćete.

Osvetnička igra potkovana Lisinom užasnom prošlošću u šumama gde je snimala film, Holivudom devedesetih, veštičarenjem i okultizmom vodi “Brand New Cherry Flavor” na najluđa i najodvratnija mesta koje je striming svet posetio.

Erik Land u ulozi Lu Burka zaslužan je za neke od najkomičnijih i najtežih za gledanje scena, a Ketrin Kiner (gospođa iz Get Out-a sa šoljicom i kaščicom koju zlokobno udara) u ulozi Boro je apsolutna senzacija u seriji.

“Brand New Cherry Flavor” obraća se vrlo specifičnoj grupi gledalaca, pre svega ljubiteljima takozvanog “body horror” (nije slešer, ali dosta mračnih scena u vezi sa telom) i hiperrealizma. Primetan je vidni uticaj Dejvida Linča i Daria Arđenta u režiji i načinu prezentacije serije.

Držala me je do kraja sa otvorenim ustima u neverici i jedino je loptu ispustila pred sam kraj.

FILM „MALIGNANT” DŽEJMSA VANA JE HOROR-TREŠ IZ SEDAMDESETIH SNIMLJEN 2021. GODINE. REDITELJ KOJEG KOMPANIJA WARNERBROS OBOŽAVA, NA VEOMA LUKAV NAČIN SE POIGRAO SA HOROR ŽANROM

OSVETNIČKA IGRA POTKOVANA LISINOM UŽASNOM PROŠLOŠĆU U ŠUMAMA GDE JE SNIMALA FILM, VEŠTIČARENJEM I OKULTIZMOM VODI “BRAND NEW CHERRY FLAVOR” NA NAJLUĐA I NAJODVRATNIJA MESTA