Opasne igrice

Društvene mreže nastale su da bi nas povezale sa prijateljima koje godinama nismo videli, familijom koja živi na drugoj strani sveta. Na njihovom samom početku primena je takva i bila, međutim poslednjih godina one dobijaju potpuno drugačije namene. Sve više ljudi, mahom tinejdžera, društvene mreže više ne koristi da bi se povezali sa dragim ljudima, već kako bi ispali „kul u društvu“. Fotografije ručka, iz izlaska, sa putovanja, sada su deo naloga „starijih generacija“. One mlađe začinile su vreme koje provode na internetu smišljajući izazove za svoje pratioce, a neretko neki od njih su jako opasni i mogu dovesti do tragičnog ishoda. O tomem svedoče i tragedije koje su se širom sveta događale, kada su najmlađi stradali pokušavajući da odgovore na internet izazov. Kako? Deca na društvenim mrežama vide svoje vršnjake koji im pokazuju kako da „posvetle oči“, „izazovu varnicu u utičnici“, a neretko i kako da „ispadnu smešni i fasciniraju drugare“saplićući svoje prijatelje ili tako što će im sipati mleko i pahuljice u usta dok leže.

I to je samo početak jezivih izazova i saveta koje tinejdžeri dele među sobom i izazivaju jedni druge da dokažu da su „kul“.

Ne to nije ni kul, a ni normalno. I o tome bi sa decom trebalo ozbiljno da se priča. Jer deca, kako stručnjaci naglašavaju, do 16. godine nemaju razvijenu svest o tome šta je opasno i šta nije.

Svest o životu, o tome šta je dobro, a šta ne, deci treba da pomognu da razviju njihovi roditelji, ali i nastavnici, razredne starešine, psiholozi, treneri.

Sa decom se mora razgovarati, jer im se mora skrenuti pažnja da nije sve što vide na internetu dobro, ispravno i da mnoge stvari koje vide mogu biti opasne po njihov život.

Nikakve zabrane, pretnje, kažu stručnjaci, psiholozi, neće uroditi plodom.samo razgovor i podizanje svesti.

Jer samo na taj način izbeći ćemo tragedije i imaćemo miran san. Bez brige da će neko dete, zbog društvenih mreža nastradati.

Psiholozi navode da deca do 16 godina nemaju razvijenu svest o tome šta je opasno, a šta nije