DECA ZBOG FOTOGRAFIJA RIZIKUJU ŽIVOTE

Tinejdžer (16) zadobio je u sredu teške opekotine kada ga je udarila struja dok je, kako se sumnja, bio na vagonu na pružnom prelazu Klenje u Ripnju. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu od ukupno 33 koliko se od 2016. godine dogodilo na vagonima, a u kojima su žrtve mahom deca.

Zbog penjanja na vagone, od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže godišnje na srpskim prugama nastradaju tri do četiri osobe, a najčešće je reč o mladima. U periodu od 2016. godine do septembra ove godine od strujnog udara na prugama preminulo je 13 osoba.

Većini njih zajedničko je jedno - u želji za dobrom fotografijom, odnosno dokazivanjem u društvu upuštaju se u opasne situacije nesvesno rizikujući sopstvene živote. Kako za “Blic” priča Nenad Stanisavljević, portparol “Infrastrukture

železnice Srbije” nesreća koja se u sredu dogodila u Ripnju šesti je slučaj u ovoj godini da su se nesreće dogodile kao posledica strujnog udara iz kontaktne mreže, koja se nalazi iznad železničke pruge. U tim nesrećama, samo u ovoj godini, nastradale su dve osobe, a pet osoba je bilo teško povređeno i sa velikim opekotinama. Od tog broja, dve nastradale i dve teško povređene osobe su bila maloletna lica.

NESREĆE

- Od 2016. do danas dogodile su se 33 nesreće kao posledica strujnog udara na prugama u Srbiji, a u njima je nastradalo 13 i teško su

Polovina od broja poginulih i povređenih osoba na vagonima od 2016. do sada bile su maloletne osobe

povređene 23 osobe. Polovina od broja poginulih i povređenih osoba su bila maloletna lica. To su uglavnom tinerjdžeri od 14, 15, 16 godina, koji se penju na vagone, čineći to uglavnom iz igre i zabave, da bi se dokazali pred društvom, ili da bi napravili selfi. Oni pri tome ne uviđaju kakve opasnosti to sa sobom nosi - kaže Stanisavlljević i naglašava da kroz kablove kontaktne mreže iznad pruge prolazi struja jačine od 25.000 volti, i penjanjem na železničke vagone ulazi se u strujno kolo koje može biti udaljeno i po nekoliko metara od kontaktne mreže. To dovodi do strujnog udara, koji se gotovo po pravilu za

apelovao da se niko ne penje na železničke vagone.

APEL

- Na taj način se ugrožava život. Upoozoravao sam i da se niko ne kreće po pruzi i da se poštuju upozorenja na opasnost od visokog napona koja postoje u svim železničkim stanicama. To je jedini način da se ovakve nesreće i tragedije izbegnu. „Infrastruktura železnice Srbije“nastaviće svoju akciju koju već nekoliko godina sprovodi u osnovnim školama širom Srbije, kako bi najmlađe osnovce upozorili na sve opasnost koje sa sobom nosi pruga i kontaktna mreža iznad nje, jer edukacija i informisanje mladih predstavljaju jedno od najboljih rešenja za ovu pojavu, sa kojom se danas susreću i sve druge inostrane železničke uprave - pojašnjava naš sagovornik.

PROCENA RIZIKA

Zbog čega tinejdžeri rizikuju svoje živote? Prema rečima psihološkinje Radmile Vulić Bojović deca i mlade osobe nisu svesne opasnosti penjanja na vagone, a postoji i problem kod procene rizika kada su mladi u u pitanju.

- Deca do 16 godina još uvek nisu razvila svest o opasnostima i nemaju unutrašnje sposobnosti da procene koliko je nešto opasno. Oni možda izgledaju zrelo, ali kod njih postoji ideja o svemoći. Zato je veoma važno da svi - roditelji, ali i profesori, psiholozi... sa njima razgovaraju i nauče ih kako da se kreću kroz život, da procenjuju šta je opasno, a šta nije, te i da im pomognu da razumeju svakodnevnicu naglašava Vulić Bojović.

Ona dodaje i da se deca u ovakve stvari upuštaju jer im je to neka vrsta izazova.

- Verujem i da hoće li se neko popeti na vagon ili ne, zavisi od deteta do deteta. Oni imaju prirodnu potrebu da se istaknu, a većina dece ima prirodni strah od nepoznatih situacija i klone se toga. Međutim, oni koji nemaju strah ili ga imaju u maloj dozi, pokušavaju da ga preovladaju suočavanjem sa njim, misleći da je to hrabrost. To nije hrabrost - naglašava ona.

Deca imaju prirodnu potrebu da se istaknu u društvu, a u opasne situacije, poput penjanja na vagon, upuštaju se jer im je to neka vrsta izazova

n