MAMA JE ZA SVOJU SAHRANU HTELA DA PUSTIMO NARODNJAKE

Komemoracija povodom smrti Marine Tucaković, koja se preminula 19. septembra u 67. godini, održana je u prostorijama Skupštine Grada Beograda, u Starom dvoru.

Kolege i prijatelji odali su joj počast ovim putem, a govor je prvi održao njen sin Milan Laća Radulović. - Želim da se izvinim ako smo nekim slučajem nekoga zaboravili u manjku vremena i organizacije. Ono što bih prvo hteo da kažem to je da ne znam kako bi moja majka sad reagovala... Ona je uvek govorila da kad dođe taj trenutak, kad umre, kratka sahrana, pop koji lepo peva što kraće da traje, a posle svi idite negde napolje i pustite neke dobre narodnjake ili zabavnjake i lepo se provedete. Međutim prosto nije trenutak za to, niti tako nešto možemo da napravimo - rekao je Laća.

Poznata hitmejkerka sahranjena je deset dana nakon smrti, jer je njen suprug Aleksandar Futa Radulović bio pozitivan na korona virus.

Kako je u tom periodu epidemiološka situacija u

“Ona je uvek govorila da kad dođe taj trenutak, kad umre, kratka sahrana, pop koji lepo peva, što kraće da traje”, rekao je Laća

Marina je Željku napisala hitove „Devojka sa polja zelenih“, „Nije ljubav stvar“, „Ranjena zver“i mnoge druge pesme

Neutešni suprug Aleksandar Radulović Futa bio je Marinin životni sapunik i u dobru i u zlu, a njenu smrt teško je podneo

Srbiji bila loša, Marinina porodica je odllučila da se komemoracija pomeri za prikladniji period.

Kada je stanje sa pandemijom postalo malo bolje, odlučili su da joj odaju počast. Sin Milan Radulović Laća i suprug Aleksandar organizovali su komemoraciju na kojoj su prisustvovali Ana Nikolić, Nataša Bekvalac, Ana Bekuta, Jovana i Željko Joksimović, Ana Stanić, Žika i Jelena iz “Zane”, Goga Sekulić, Dragana Mirković i mnogi drugi.

Marina je napisala brojne hitove najvećim zvezdama sa muzičke scene bivše Jugoslavije. Bila je članica žirija u muzičkim emisijama “Operacija trijumf” i“pinkove zvezde”.

Njen život su obeležili brojni srećni, ali i bolni trenuci, a sve njih je proživljavala uz podršku i ljubav supruga Aleksandra Fute Radulovića.

Marina i Aleksandar imaju sina Milana, a njihov

drugi sin Miloš je iznenada preminuo 2008. godine. Njegovo beživotno telo je u porodičnom domu Radulovićevih pronašla njegova tadašnja devojka Saša. Marina se od toga nikada nije potpuno oporavila.

Početkom 2018. godine joj je dijagnostikovan maligni tumor dojke, nakon čega je ubrzo i operisana, a kolege su joj uputile brojne poruke podrške.

Marina je tokom svoje dugogodišnje karijere napisala nekoliko hiljada pesama za poznate pevače i tako im pomogla da izgrade sjajne karijere. Neki od najpoznatijih pevača kojima je pisala pesme su Zdravko Čolić, Toše Proeski, Indira Radić, Svetlana Ražnatović, Severina, Nina Badrić, Neda Ukraden, Aca Lukas, Ana Nikolić i brojni drugi. ■

Pevač se osvrnuo na najteže trenutke u životu, kada je sa 16 godina ostao bez oca. I dalje ga boli što svoje uspehe nije mogao da proslavi sa njim.

Bojan Marović otvorio je dušu o teškom odrastanju i po prvi put ispričao da mu je otac Darko preminuo tako što je izvršio samoubistvo. On je objasnio da ni nakon 21. godine nije uspeo da se pomiri sa njegovom smrću.

- Nisam stigao nikad da mu kažem toliko stvari koje bih mu rekao. Mislio sam da ćemo biti jako matori kad budemo pričali o svemu. Mene su moji roditelji dobili jako mladi, tako da kad sam ostao bez oca nisam izgubio samo tatu, već i prijatelja

- započeo je Bojan sa suzama u očima te pojasnio šta se zapravo dogodilo kobnog dana:

- Moj otac se ubio. To je bio trenutak, to nije bilo planiralo. Ali, ja znam da on to nije hteo, to je prosto bio trenutak slabosti. Svi ih imamo, kad ti je muka od svega. Kad sam ga sahranjivao i spuštao u zemlju tada je otišlo pola mene. Nikad se nisam oporavio od toga. Laž je da vreme leči rane. Ne leči, samo to stavi negde tamo. Mnogo puta sam dolazio na njegov grob i pričao šta me muči. U početku se jesam pitao zašto i kako je došlo do toga da sebi oduzme život, ali kako godine idu shvatiš to je tako moralo biti. Neko bi krivio boga, ali nema veze on sa tim, to je samo tvoja odluka. Ništa nije ukazivalo da bi mogao da digne ruku na sebe, nikada. Zato je i bio grom iz vedra neba kada se to dogodilo, a zamisli samo kako boli nakon toga. Bio sam malo ljut neko vreme, jer sam smatrao da je trebalo da bude uz mene, ali sam mu oprostio sve.

Pevač je istakao da mu je najteži trenutak bio kada je pobedio na “Sunčanim skalama”, ali njegov otac nije mogao to da vidi.

- Na festivalu sam zaplakao ne zato što sam pobedio ili dobio nagradu, već što sam video prazno mesto pored majke i kume. To me je razvalilo. Sišao sam do majke i plakao kao nikad u životu. Samo sam joj rekao: “vodi me odavde, ovo nije za mene”. I dalje to mislim, muzika jeste to je jedno, ali šoubiznis nije. Ne mogu da budem gad i nevaspitan, drugačije sam baždaren. Moja životna borba tek tada počinje, sa 18 godina.

Morao sam da preuzem ulogu oca i da se borim sa svim nepravdama koje su me zadesile. Ali sam u međuvremenu shvatio da je život velika borba i da ne možeš drugačije nego da se boriš. Od oca sam naučio da se gard nikad ne spušta, jer je život takav. Moraš da pokažeš bradu, da ustaneš i ideš daje - istakao je pevač u emisiji “Preživeli” na K1, te se osvrnuo na period kada je postao popularan, ali nije imao novca ni za sendvič:

- U Beograd sam došao 2003. godine, imao sam ugovor sa producentskom kućom. Na svim mogućim tržnim centrima je bio moj poster, ljudi su me saleti na ulici, bio sam najtraženiji izvođač, a nisam imao dinara u džepu.

Sećam se, dođem sa nastupa i kažu mi sutra ćemo ti dati novac i nikad ga ne dobijem. Kasnio sam da platim kiriju, zagrevao sam bajat hleb toliko puta da bi se zapalio u mikrotalasnoj. Sećam se da sam imao tri meseca oko 40 nastupa, jedan za drugim, a završio sam tako što sam jeo ostatke sendviča drugog čoveka. Dešavalo se da se probudim ujutru i nemam od čega da kupim doručak. Onda izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti samo moliš boga da ne sretneš nekoga da moraš da ga pozoveš na kafu, jer nemaš kako da je platiš. Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje je moralo da mi načne kožu i da shvatim da zbog muzike treba krvariti. Tada sam bio ponosan da ovo sve kažem, tek posle 20 godina sam rešio da ispričam istinu, jer na estradi ne smeš da ćutiš. Oduvek sam se razlikovao od estrade i zato i nisam za šoubiznis. Samo sam želeo da budem jedan običan momak iz kraja i danas se tako ponašam. Nikad nisam žudeo za skupim stanovima, kolima, već sam želeo da imam novca da bih uložio u muziku. Nikad se nisam bahatio, jer sam tako vaspitan. Tad na početku nisam želeo da sedim po kafićima, nisam izlazio u grad, na nastupe sam nosio knjige, to me je držalo budnim i trezvenim, a ne estradne priče. E to me je na kraju i koštalo i zato sam bio toliko puta opljačkan od strane menadžera. ■

“Ništa nije ukazivalo da bi mogao da digne ruke na sebe. Zato je i bio grom iz vedra neba“, pričao je potresno Bojan

“MOJ OTAC SE UBIO. TO JE BIO TI JE TRENUTAK SLABOSTI, KADA MUKA OD SVEGA“, KAŽE ON

Izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti moliš boga da ne sretneš nekog da moraš da ga pozoveš na kafu jer nemaš kako da je platiš. Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje sam morao da prođem“