ILON MASK - OD TEŠKOG DETINJSTVA DO KONTROVERZNOG GOSPODARA NAŠE BUDUĆNOSTI

U decembru prošle godine je Ilona Maska (50) „Tajms“magazin proglasio „Čovekom godine“. Teško da je bilo koja druga osoba imala toliki uticaj na tako široke industrije koje bi mogle da definišu budućnost globalne ekonomije: društveni mediji, putovanja u svemir, autonomna vožnja, električni transport i veštačka inteligencija.

sMask je poznat je po svojim šaljivokozbiljnim objavama na Tviteru, ali sigurno niko nije očekivao da će usred rata u skrajini izazvati ruskog predsednika tladimira nutina na borbu. “mvim putem izazivam nutina na pojedinačnu borbu”, napisao je Mask delimično na latinici, delimično na ćirilici i dodao: ”slog je skrajina”. smesto nutina oglasio se najpre bmitrij pogozin, šef ruske svemirske agencije poskosmos, citirajući, ni manje ni više, nego Aleksandra nuškina, odnosno stihove njegove bajke. mnda se u celu priču umešao čečenski lider pamzan iadirov, poznat po brutalnom obračunu sa svojim neistomišljenicima i često nazivan nutinovim psom. mn je na Telegramu napisao, između ostalog, da Mask, koga je nazvao „nežnom glonom“mora mnogo više da vežba da bi mogao da savlada nutina. Štaviše, pozvao ga je da trenira u Čečeniji da bi od „nežne glone postao snažni glon kakav bi morao da bude“. „Savet: le merite svoju snagu sa nutinovom. ti ste u potpuno drugačik jim ligama“, naveo je iadirov, rekavši za Maska da je biznismen i tviteraš dok je „nutin svetski političar i strateg koga se plaše na Zapadu i u SAB“. Mask je na Tviteru podelio iadirovljevu poruku sa Telegrama, zahvalio mu se na ponudi i rekao da bi mu takvo treniranje dalo preveliku prednost. mn je i svoje ime na Tvitek ru promenio u glona Mask, uzvrativši na taj način iadirovu. ada izvršni direktor kompanije „Tesla“, najvrednije automobilske kompanije na svetu, i „Spejseksa“, čija misija nije ništa manje od pronalaženja načina kako da se prenese ljudski život na druge planete u slučaju da život na Zemlji postane neodrživ, preuzima „Tviter“, platformu za koju veruje da je od suštinskog značaja za budućnost same demokratije.

Mask, najbogatiji čovek na planeti je postao još uticajniji i trenutno je možda i najmoćniji čovek na planeti.

teško Detinjstvo

Mask je važio za malog genija i navodno je u ranom detinjstvu pročitao čitavu Enciklopediju Britaniku i naučio da “kodira” u uzrastu od deset godina.

Do 12 godina je stvorio i prodao svoj prvi tehnološki proizvod, video igru nazvanu “Blastar”, za nekoliko stotina dolara. nije to, međutim, bilo srećno detinjstvo. Mask je rođen u vreme aparthejda u Južnoj africi kao jedno od troje dece inženjera Erola Maska i njegove supruge autorke i manekenke Maje. Roditelji su mu se razveli kada mu je bilo osam godina. U školi je bio često maltretiran, jednom je pretučen tako jako i bačen niz stepenice da je proveo nedelju dana u bolnici.

Kod kuće su stvari bile jedva bolje. Otac Erol je sprovodio strogu disciplinu i navodno je voleo fizičko kažnjavanje. a onda se 2018. godine ispostavilo da je Erol napravio dete svojoj poćerci. Mask je za magazin “Roling Stoun” rekao da je Erol “užasno ljudsko biće”.

selidba u sad

Sa 17 godina Mask je očajnički želeo da pobegne od svog oca pa je odlučio da krene u Kanadu, gde je njegova majka odrasla. Počeo je novi život tamo bez ikakvog novca, oslanjajući se na velikodušnost rodbine. Međutim, uspeo je da izbori mesto na Univerzitetu u Pensilvaniji da studira ekonomiju i fiziku. Posle diplomiranja, Mask se uputio na zapad, u Silicijumsku dolinu, gde je 1995. primljen na doktorske studije na prestižnom Univerzitetu Stenford.

ali, već posle dva dana odustao je od studija, kako bi sa bratom pokrenuo sopstveni biznis - firmu “Zip2”, koja je razvijala softvere za medijske kompanije. Tajming nije mogao biti bolji: “Zip2” je napravio u vreme procvata interneta, pa ga prodao 1999. za 341 milion dolara, obogativši se sa 22 miliona dolara.

“Pejpal”, “spejseks”, “tesla”

njegovo ime se danas vezuje za brojne svetski poznate velike kompanije.

Taj novac je iskoristio da osnuje kompaniju X.com za plaćanje posredstvom interneta, iz koje se kasnije razvio “Pejpal”. akcije u preduzeću prodao je 2000. na Ibeju za 150 miliona dolara, a dve godine kasnije je smenjen sa mesta glavnog izvršnog direktora.

U maju 2002, Mask je osnovao aeronautičku kompaniju Spejseks, čiji je do dana današnjeg direktor i glavni dizajner. Zatim je postao finansijer kompanije “Tesla”, proizvođača električnih vozila i solarnih panela, a 2003. postao je njen direktor i arhitekta proizvoda.

Godine 2006, “Spejseks” je dobio ugovor sa nasa-om za nastavak razvoja i ispitivanja Falkon raketa-nosača i Dregon letelice za prevoz na Međunarodnu svemirsku stanicu. Tada je pobedio “Blu Oridžin” Džefa Bezosa.

Dosadašnja inženjerska dostignuća Spejseksa su značajna i kompanija sada redovno šalje posade do Međunarodne svemirske stanice i prva je u avgustu u orbitu lansirala turističku posadu.

Spejseks je možda daleko od dostizanja cilja kakav je Mars, ali je svakako uspeo da evoluira od pomalo otkačenog sporednog projekta ekscentričnog milijardera do pouzdanog elementa američke vazduhoplovne industrije.

Mask je pokazao i velike ambicije sa “Teslom”. Kompanija je ušla na prepuno američko tržište automobila i uspela da preraste u globalno preduzeće vredno bilion dolara — daleko najvrednijeg svetskog proizvođača automobila po tržišnoj kapitalizaciji.

a i to nije sve, on radi i na projektu “Hajperlup” čiji cilj je pravljenje tunela koji bi trebalo da rastereti saobraćaj u velikim gradovima, a ima i kompaniju “neuralink” koja se bavi veštačkom inteligencijom i povezivanjem ljudskog mozga sa mašinama. Mask je više puta govorio da će ljudi u budućnosti morati da postanu kiborzi ako ne žele da im roboti preuzmu posao.

a sada i „tviter“

Mask je već godinama aktivan na društvenoj mreži i njegovi tvitovi mogu i da naprave pravi haos na berzama. Postavši vlasnik „Tvitera“njegov uticaj i moć su samo porasli.

Prilikom pretvaranja kompanije u privatno vlasništvo, Mask će se suočiti sa malim otporom prema smanjenju ograda za moderisanje sadržaja koje su postavili njegovi prethodnici. Oni koji su ranije kršili politiku „Tvitera“mogli bi da budu vraćeni.

Sadržaj koji je nekada mogao da bude obeležen upozorenjem da možda sadrži dezinformacije, možda više ne bi bio tako označavan.

Tviter je mnogo manjeg obima od Fejsbuka ili Tiktoka, ali njegova vrednost leži u koncentraciji elitnih političkih i medijskih ličnosti koje su ga učinile svojim primarnim megafonom. Tviter je mesto gde se vesti i svađe javljaju u realnom vremenu, pa je često deo svakodnevnih razgovora. nijedna druga platforma nije uspela da replicira Tviterov servis za razmenu poruka.

Uprkos mnogim prekršenim obećanjima, Mask je postigao izuzetne uspehe, a potcenjivanje njegovih ambicija i sposobnosti počelo je da proganja njegove kritičare. On upravlja višestrukim poslovima koji bi mogli da definišu budućnost sveta. a sa neto vrednošću od 257 milijardi dolara, prema Blumbergu, Mask definitivno ima sposobnost i volju da utiče ceo svet.