Ćutanje se kupuje

ČVRSTIM Značenjem MOGU PRUŽITI Uzemljenje da nas, U PUNOĆI ŽIVOTA, „VETROVI I PLIMA“ne Odnesu? PITANJE UVAŽENOG PROFESORA TRAŽI ODGOVOR.

PROŠLE NEDELJE JE NA MEDICINSKOM fakultetu predstavljena knjiga profesora dr dragana delića „Mala zvona o srpskoj medicini i zdravstvu”. Izbor tekstova o medicini, lekarima i društvu koje je ugledni infektolog objavljivao u „Politici” i drugim listovima i reči učesnika na promociji (profesor dr lazar davidović, dekan Medicinskog fakulteta, profesor dr Vladimir s. kostić, predsednik sanu i profesor dr Jovan delić, dopisni član sanu) teško da ikoga ostavljaju ravnodušnim. da je prof. delić izuzetan doktor znam iz ličnog iskustva, ali ova knjiga predstavlja odmerenog mudraca, potvrđenog znalca i moralnog čoveka koga je dragoceno čitati u ovakvim vremenima. nastajala decenijama osim što verno oslikava sazrevanje lekara, društveno angažovanog intelektualca, profesora beogradskog Medicinskog fakulteta i pisca, ona zajedno sa njim proživljava smene epoha koje su se u mnogim važnim društvenim pitanjima odrazile na sve nas. kako u predgovoru knjige autor ističe „univerzitetski profesor i politički s(a) vestan građanin ima pravo i obavezu da se povremeno javno oglašava o profesionalnim i stručnim problemima iz oblasti humane medicine“, posebno o pitanjima efikasnosti, kvaliteta i bezbednosti našeg zdravstvenog sistema. „Zato od studentskih pa do današnjih penzionerskih dana, osluškujući damare svakodnevnog života i detektujući neuralgična mesta, nisam mogao da prihvatim nijedan razlog za udvorištvo i uzdržavanje od javnog iznošenja ličnog mišljenja i stava, duboko svestan svih mogućih grešaka, zabluda, stranputica, pa i posledica. A bilo ih je nebrojeno jer živimo u vremenu i zemlji u kojoj se ćutanje kupuje, a nećutanje kažnjava”. čitaocu u tom kontekstu posebnu pažnju privlače dva teksta - „Vreme zabluda“(26. februar 2018.) i „Vakcinacija i estradni lekari” (8. maj 2021. godine) objavljeni u „Politici”.

U prvom, između ostalog, profesor delić piše: „činjenica“da je srbija zemlja sveznalica, mudraca i eksperata mlađih od 30 godina koji se razumeju i u vakcinaciju. Međutim, vakcinacija treba da bude isključivo i samo stručno pitanje za meritorne osobe. Zabluda je da će nas epidemija morbila ‚opametiti‘, jer nas istorija uči da smo kratkog pamćenja i da brzo zaboravljamo. neophodna je svestrana analiza postojećeg stanja sa kratkoročnim i dugoročnim planovima za delovanje... U suprotnom, pitanje je samo: koja i kada će nas nova/stara epidemija zateći nespremne i začuđene.“

U drugom, napisanom usred pandemije kovida-19, dr delić navodi da je „prenaglašeno, predozirano i kontraproduktivno učešće političara u definisanju protivepidemijskih mera i tumačenju rezultata, kao i da su ekstremni stavovi od trijumfalizma i narcisoidnosti do dovođenja u sumnju svih uspešnih mera unosili dodatne podele i sumnje kod građana...”

Iz ova dva citata jasno je da postoje brojni razlozi za pisanje i ukazivanje. Međutim, ostaje nejasno zašto je gro naših lekara izabralo nepisanje i neoglašavanje kao pasivno saučesništvo u svemu najgorem što je zadesilo naše

“ŽIVIMO U VREMENU I ZEMLJI U KOJOJ SE ĆUTANJE KUPUJE, A NEĆUTANJE KAŽNJAVA“, KAŽE PROFESOR DR DRAGAN DELIĆ

zdravstvo i živote. „Vlast uvek želi, podmuklo i planski, da narod balansira između maglovitog pesimizma i izmaštanog optimizma, jer to u krajnjoj instanci rezultira u očekivano i poželjno ponašanje anestezirane osobe. To je usud trpljenja našeg čoveka, ali i superiorna nadmoć i inat vlasti sa falsifikovanom demokratijom i biografijom. A rešenje je tako jednostavno: prizivanje i ponovno uspostavljanje humanističkih ideja i akcija autonomnih intelektualaca i kreativnih inovatora, najbolji je recept za bolne neuspehe i neoprostivo ćutanje.” svi smo svesni koliko je korona virus teško pogodio, osim obično građanstvo, kompletan zdravstveni sistem srbije. Podaci kažu da imamo ubedljivo najveći broj preminulih lekara i zdravstvenih radnika od korone među zemljama u regionu. Upravo pred tom istinom desilo se „čudo neviđeno“– ćutanje struke. „Umesto da lekari budu korifeji slobodne misli, akademske čestitosti i promoteri moralnih vertikala, značajan broj njih postali su propagatori trpeljivosti i udvoričke snishodljivosti.“Zaključujući promociju profesor dr delić naglasio je da su razboriti ljudi iz našeg naroda davno rekli da kada velika zvona zvone mala se ne čuju a da je njemu pripala uloga malog zvona. Bio je i ostao u manjini. „Ovo je promocija pisanja i čitanja. knjige su čuvari sećanja.“knjige jesu važne, ali se valja podsetiti reči Milutina Garašanina: knjiga u srbiji nema uticaja, jer hajde što se dangubi dok se čita, nego se još mora kupiti i onda čitati, a to znači da se mora izaći iz „panađurske larme“koja je suština srpskog života. Zato učesnici „neoprostivog ćutanja“i stratezi „kriznog štaba“ne treba da brinu za pojavu ove važne knjige.