OD HOLIVUDSKE LJUBAVI DO RAZVODA IZ MEKSIČKIH SAPUNICA
Brakorazvodna saga između Džonija Depa
i Amber Herd, koja traje nedeljama, iznošenje najprljavijeg veša koji je postojao u njihovoj bračnoj korpi za veš, međusobno vređanje, uloge agresora i žrtve, lažne i prave suze, i iščekivanje ko će biti pukovnik a ko pokojnik nakon zvanične presude, samo je ekranizovana životna situacija velikog broja anonimnih bivših supružnika koji na putu međusobnog uništavanja ne biraju sredstva.
Ujednom momentu se igra prvi ples uz “Ako te pitaju, moja ljubavi”, u sledećem se posvećuju stihovi “Da bog da propao” i “Jedno đubre obično”. i niko ne vidi koliko je tanka linija između velike ljubavi i nesnosne mržnje, kako se ona lako prelazi i kako lako bismo nekog, kog smo juče do zvezda dizali, sada pokopali dva metra pod zemljom.
Da li su ovakva osećanja donekle razumljiva kada se izneveri ogromna ljubav i bezrezervno poverenje, kuda vode ratovi i da li i u njima iko može da bude pobednik, ili obe strane vode unapred izgubljenu bitku, pitali smo porodičnu psihoterapeutkinju tatjanu Daničić i advokaticu Dušanku kostadinović.
- treba napraviti razliku između zakonodavstva u pojedinim zapadnim zemljama i našeg. tamo se brak razvodi krivicom. Sudski postupak vodi se upravo da bi se ustanovila krivica jednog od supružnika za razvod braka. onda onaj koji nije kriv, ima određene benefite od takvog položaja, u smislu da ostvaruje neku materijalnu korist, dobija starateljstvo nad decom i slično. U takvoj situaciji, iznošenje prljavog veša može da bude instrument radi postizanja povoljnije pozicije u sudskom sporu - kaže tatjana Daničić.
Naše zakonodavstvo ne poznaje kategoriju krivice prilikom razvoda braka. Brak se razvodi i reguliše se pitanje vršenja roditeljskog prava.
- Sva ostala pitanja, imovine, izdržavanja i slično, predmet su posebnih postupaka pred sudom. U tim, formalnim postupcima, iznošenje prljavog veša ne donosi očekivanu dobit. Postupci se vode u odnosu na činjenice - dodaje Daničićeva.
OSVETA I DOBIT
kada supružnici ne mogu da se dogovore, pa se više vode nekim ličnim emocijama i nisu objektivni u pogledu porodične situacije, obično
- Ako je u pitanju bila preljuba, onda će verovatno razlog za iznošenje privatnih stvari na ročištima ili u javnost biti osveta. Ukoliko je u pitanju nasilje nad članovima porodice što psihičko, što fizičko, pobuda može biti da se putem medija signalizira nadležnim organima da adekvatno i blagovremeno reaguje. Ovakva postupanja muža ili žene imaju i svoju objektivnu stranu, kao što je obezbeđivanje svoje egzistencije i egzistencije dece, ali i privatnu koja je inicirana isključivo unutrašnjim pobudama, kao što je želja za osvetom, ljubomora, nesigurnost, razočaranje i pohlepa kada su u pitanju materijalna dobra. Sve se to radi u ciju da bi jedan od njih izašao kao “pobednik” kako pred svetom, tako i u samom sudskom postupku - ističe advokatica Dušanka Kostadinović.
BITKA ZA STARATELJSTVO
U brakorazvodnim postupcima u kojima je učestvovala kao punomoćnik jedne strane, uglavnom su motivi iznošenja uvreda i stvari iz privatnog života bili obezbeđivanje starateljstva i svoje materijalne situacije nakon razvoda. Kako sud više ne utvrđuje ko je kriv za razvod, razlog iznošenja “prljavog veša” je uglavnom želja da se ubedi sudija da je drugi roditelj nepodoban da se stara o deci.
- Dve situacije kojih se ja sećam su dva razvoda gde sam u oba zastupala majke troje dece. U prvoj je majka, u želji da uveri sud da je otac nepodobon, iznela da je njen suprug imao ljubavnicu i da istu izdržava na razne načine, a o svojoj deci upšte ne brine. Sve je to bilo u cilju da zaštiti svoju decu i obezbedi njihovu egzistenciju. U drugoj situaciji sa sličnim okolnostima, majka je bila spremnija da pregovara o starateljstvu nad svojom najmlađom maloletnom ćerkom kako bi za sebe obezbedila što bolju finansijsku situaciju nakon braka. Od supruga je dobila garancije da joj neće osporavati pravo na izvesna materijalna dobra, ako odustane od starateljstva, što je ona i prihvatila - navodi Kostadinovićeva.
PREBACIVANJE LOPTICE
Svaka situacija u kojoj se iznosi prljav veš, bez obzira koji motiv stoji iza takvog ponašanja, ukazuje da odnos sa partnerom koji odlazi, nije razrešen, smatra psihoterapeutkinja. Osećanja su pomešana. Želja da omalovažimo partnera pomaže nam da tokom procesa prekida zajednice ili odnosa amortizujemo ta loša osećanja.
- Povređenost i želja da se partner koji napušta kazni su motiv da se govore loše stvari. Na taj način pokušavamo da umanjimo vrednost druge osobe. Sebi i drugima njega ili nju, predstavljamo kao lošu osobu, govorimo o situacijama u kojima se parter loše ponašao prema nama ili prema deci. Na taj način sebe, iako je samopoštovanje značajno poljuljano, stavljamo u naizgled nadređenu poziciju ističe ona.
Kada ovo radimo da bismo ostvarili psihološku dobit, želimo da smanjimo osećanje usamljenosti, loše samopoštovanje, nesigurnost, da u očima drugih igramo na kartu “nije mi ništa” i da odgovornost za neuspeh odnosa svalimo na onog drugog.
IGRA BEZ GRANICA
Naša psihoterapeutkinja navodi i primere iz prakse sa kojima se suočila tokom mnogobrojnih porodičnih seansi, a koji su na nju ostavili snažan utisak kada je međusobno optuživanje partnera u pitanju.
- Jedna od situacija koju sam imala u praksi bila je da je otac, na prevaru, uzeo dete od majke i odveo ga u inostranstvo. Majka je prijavila otmicu deteta i tom prilikom oca deteta opisala kao čoveka koji ne preza ni od čega. Čak ide do toga da njenu stariju ćerku, iz prethodnog braka, dodiruje i insinuira da bi hteo da ima odnose sa njom. S druge strane, on je o majci deteta pričao kao o ženi lošeg morala, sumnjao je da je to dete njegovo, govorio kako ona nije u stanju da brine ni o kome i da su joj starija deca loša - priča Daničićeva.
Obe naše sagovornice su saglasne da pobednika u ovom ratu nema i da se on često i ne okonča nikad.