KAKO JE NASTAO PRVI MODERNI ATLAS

Prvi moderni atlas „Theatrum Orbis Terrarum“objavljen je davne 1570. godine, a sadržao je i karte američkog kontinenta koji je u to vreme još bio u fazi istraživanja.

Korišćenje mapa i kartografije za razumevanje sveta ima veoma dugu istoriju. Čini se da su ljudi oduvek želeli da opišu i označe svet oko sebe. Prva poznata mapa datira iz 16.500 godine pre nove ere. To nije bila karta Zemlje već karta neba, odnosno crtež na zidu pećine koji je prikazivao noćno nebo – mape zvezda. U starim civilizacijama crtanju i proučavanju mapa je posvećivana izuzetna pažnja, tako da prve značajne i, za taj istorijski period, napredne mape potiču iz starog Vavilona, Grčke, Rima, Kine, Indije, Mongolskog carstva…

Najraniji poznati atlas povezan je sa grčkorimskim geografom Klaudijem Ptolomejem. Naime, on je oko 150. godine u Aleksandriji sastavio prvu knjigu „Geographia“, koja sadrži geografske karte i koja bi mogla da se smatra atlasom.

Najranije izdavačke publikacije „Geographie“datiraju iz 1475. godine, a ovaj atlas je doživeo ponovno izdanje u Bolonji 1477. godine. Jedan od samo nekoliko preostalih primeraka tog atlasa se danas čuva u franjevačkom manastiru na Košljunu u Hrvatskoj.

Procvat za modernu kartografiju je stigao za dobom velikih geografskih otkrića. Putovanja Kristofera Kolumba, Đžona Kabota i Ameriga Vespučija značajno su unapredila znanja o geografiji sveta krajem 1400-ih.

Prvi moderni atlas je sastavio belgijski geograf Abraham Ortelius 1570. godine. Nazvao ga je „Theatrum Orbis Terrarum“ili „Teatar sveta“. Taj prvi geografski atlas objavljen je 22. maja 1570. godine u Antverpenu i sadržao je 53 geografske karte koje su prikazivale ceo do tada poznati svet. U atlasu su bili prikazani i balkanski krajevi, a sadržao je i karte američkog kontinenta, koji je u to vreme još bio u fazi istraživanja i kolonizacije.

To je bila prva knjiga mapa sa slikama koje su bile ujednačene po veličini i dizajnu. Uzimajući u obzir vreme u kom je nastala, ova mapa je bila neverovatno tačna. U 1570. godini udaljenost nije mogla biti izmerena pomoću satelita, te su kartografi razdaljinu izračunavali koristeći zvezde kao referentni sistem, a pribor i alati za crtanje mapa izrađivani su od plemenitih metala i drugih luksuznih materijala. Da bi napravilii kartu sveta naučnici su morali da koriste i sastavljaju mape različitih kartografa i da sami proputuju svet da bi docrtali predele koji nedostaju.

Kao i „Geographia“, „Teatar sveta“je bio izuzetno popularan i štampan je u brojnim izdanjima od 1570. do 1724. godine.

Naziv „atlas“je uveo poznati belgijski geograf i kartograf Gerardus Merkator koji je izrađivao precizne karte sveta i podstakao Orteliusa na izradu atlasa, a prvi takav atlas je izdao 1595. Radovi Orteliusa i Merkatora predstavljaju početak zlatnog doba kartografije. Ovo je period kada su atlasi porasli u popularnosti i postali moderniji. Holanđani su nastavili sa proizvodnjom velikih količina atlasa tokom 18. veka, dok su kartografi u drugim delovima Evrope počeli da štampaju i svoje radove.

BELGIJSKI GEOGRAF ABRAHAM ORTELIUS NAPRAVIO JE PRVI MODERNI ATLAS I NAZVAO GA „THEATRUM ORBIS TERRARUM“ILI „TEATAR SVETA“