I SOLITER MORA NA SERVIS SVAKIH DESET GODINA
Slučaj solitera koji tone na Novom Beogradu deluje zastrašujuće, naročito onim akoji žive u ovakvim višespratnicama koji su se takođe zapitali da li nešto slično može da ih snađe. Preventiva postoji, kako je za “Blic” objasnio prof. dr Vlastimir Radonjanin Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a to propisuju i pravilnici po kojima bi objekat trebalo da se pregleda na svakih deset godina.
Veliki broj visokih zgrada u Srbiji građeno je krajem pedesetih, šezdesetih godina prošlog veka kao simboli grada i napretka u vremenu socijalizma. Od tada je prošao dug niz godina, a ujedno su se gradovi, naročito prestonica i infrastrukturno proširili , ali i većali za broj novih stambenh objekata. U toliko je veći broj faktora, zbog kojih se moramo zapitati da li je starim objektima potreban “servis”.
- Stari stambeni objekti, pogotovo oni za kolektivno stanovanje, građeni su veoma kvalitetno i nije se štedelo na materijalu a takođe ispoštovani su svi uslovi da te zgrade traju dugo jer se čitav proces njihove izgradnje pratio od idejnog, preko radnog, do izvođačkog projekta, uz dobar stručni nadzor same izgradnje i detalje provere. Istini za volju, napretkom nauke danas imamo nove materijale koji su možda i kvalitetniji od starih ali prema rečima građevinara često se dešava da se gradi brzo i da se štedi na materijalima pa samim tim izostaje i kvalitet gradnje - kaže za „Blic“prof. dr Vlastimir Radonjanin, šef katedre za građevinske
Ako se na vreme uoče neka oštećenja na bilo kakvoj zgradi, ona se mogu brzo i lako sanirati, ali nažalost, to retko ko radi, kaže profesor
Više je faktora koji su mogli da utiču da se posle više decenija desi da zgrada tone. Možda su tragovi postojali i ranije ali nisu uočeni na vreme što bi svakako bilo utvrđeno periodičnim pregledom stručnjaka, objašnjava prof. dr Vlastimir Radonjin
materijale, procenu stanja i sanaciju konstrukcija na Departmanu za građevinarstvo i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koji podseća da postoji pravilnik prema kome bi poslovne i stambene zgrade trebalo da se pregledaju na svakih maksimum deset godina.
- Reč je o proceni stanja objekta koje vrše građevinski fakulteti i instituti a koji uključuju neke osnovne analize kao što su geodetski pregled i provera da li su rađeni neki unutrašnji radovi tipa rušenja potpornih zidova i slično što bi moglo da dovede do oštećenja objekta. Takvom periodičnom procenom koja nije preterano skupa ukoliko se podeli na sve stanare sprečavaju se velike havarije na objektima jer se može delovati pravovremeno. Ukoliko se ustanovi malo oštećenje i odmah se deluje, to može malo da košta. To je slično odlasku kod doktora. Ako se na vreme otkrije bolest, ona može biti izlečiva. Isto tako, ako se na vreme uoče neka oštećenja na objektu, ona se mogu brzo i lako sanirati objašnjava naš sagovornik uz napomenu da, nažalost, to retko ko radi.
To u konkretnom slučaju zgrade na Novom Beogradu verovatno nije rađeno, pretpostavlja, jer bi se na vreme uočili svi nedostaci i mogli su se blagovremeno ukloniti.
- Više je faktora koji su mogli da utiču na to da se posle više decenija odjednom to desi zgradi. Možda su tragovi postojali i ranije ali nisu uočeni na vreme što bi svakako bilo utvrđeno periodičnim pregledom stručnjaka. Sada se moraju uraditi ozbiljne analize koje verovatno zahtevaju i uzorkovanje materijala od kojeg je građena zgrada i raditi laboratorijske analize, pa utvrditi da li je došlo do pomeranja tla usled podzemnih voda ili je možda u neposrednoj blizini izgrađen neki novi objekat koji je načinio štetu postojećem, ili je posve nešto drugo u pitanju. Sve te analize nisu jeftine - ističe prof. Radonjanin i kaže da postoji više modela kako bi ti troškovi mogli da se nadoknade.
Prema njegovim rečima, lokalne samouprave često, ukoliko uoče da su stanari dovedeni u opasnost, podmiruju troškove tih analiza kako bi se utvrdilo stvarno stanje i često finansijski pomažu i u sređivanju tog objekta dok sa druge strane stanari mogu da naplate te troškove putem osiguranja ukoliko su osigurali svoje stanove.
- Ima i treća varijanta a to je da, ukoliko se detaljnim proverama utvrdi da je postojeći objekat ugrožen i oštećen od strane nekog drugog objekta izgrađenog u blizini, investitor tog objekta dužan je da o svom trošku izvrši sve popravke na oštećenom objektu pa čak i da stanarima obezbedi smeštaj ukoliko su oštećenja takva da iziskuju velike radove na objektu - ističe naš sagovornik.
Ipak, kako kaže, u praksi se pokazalo da obično lokalna samouprava izlazi stanarima takvih zgrada u susret prilikom pokrivanja troškova popravke ukoliko se recimo desi da zgrada bude oštećena zbog podzemnih voda ili drugih stvari na šta stanovnici nisu mogli da utiču.