POSTOJEĆI ŽIVOT U NEPOSTOJEĆIM PRAVILIMA
U vreme kada smo radili film „Tajvanska kanasta“nismo slutili da će doći vreme kada će vlast igrati s nama, s građanima, igre za koje ne postoje pravila, ali se svi prave da ih znaju - rekao je čuveni reditelj Goran Marković.
U vreme kada smo radili ovaj film neki glumci, koji su sada matori, bili su mladi i zabavljali su se tako što su „mučili“svoje kolege izmišljajući igre za koje nisu postojala pravila
Bilo je to u Jugoslovenskoj kinoteci, u večernjim satima 15. novembra, na svečarskom skupu povodom prikazivanja digitalno restaurirane kopije filma „Tajvanska kanasta“iz 1985. godine u čijem središtu je, podsetimo, lik Saše Belopoljanskog koga vrsno igra Boris Komnenić (1957-2021), četrdesetogodišnjeg nezaposlenog arhitekte, nesnađenog u vremenu i prostoru, koji vara suprugu, pravi pokretne skulpturice - mrdalice, i nehoteći upada u mrežu malverzacija građevinske mafije…
U Kinoteci uistinu veliki,
veliki broj prisutnih, uzbudljiva atmosfera, žamor... Zbog velikog interesovanja film je prikazan u čak tri sale.
A pre no što su na platnu sinuli prvi kadrovi dobrog, starog filma u novom ruhu Goran Marković je u obraćanju prisutnima, kroz razgovor sa voditeljem Bojanom Slačalom iz benda “Artan Lili”, koji je za film rekao da je precizan prikaz našeg društva, kazao i:
- U vreme kada smo radili ovaj film neki glumci, koji su sada matori, su bili mladi, i zabavljali su se tako što su ‘mučili’ svoje kolege izmišljajući igre za koje nisu postojala pravila, a oni su tvrdili da ih znaju. I tu pomalo čudnu zabavu smo uzeli kao osnovini milje za priču glavnog junaka. Međutim, nismo ni sanjali da će doći vremena u kojima će to postati opšta pojava. Vreme u kojem će vlast sa svima nama, sa građanima igrati „Tajvansku kanastu“, a da ćemo se mi praviti da znamo pravila i da po njima igramo…
Među prisutnima su se čule i neformalne, duhovitošću prožete opaske povodom aktuelnosti te filmske priče o mistifikovanju igre bez pravila u kojoj pristojan svet postaje žrtva laži i manipulacija moćnika.
Upitan šta je sa junacima tog filma bilo kasnije Marković je rekao:
- Danas je izgleda zakonito da ljudi koji imaju neke ideale uglavnom odustaju, ležu na rudu, priklanjaju se vlasti, establišmentu... Jako je malo junaka kao što je Saša, koji po cenu sopstvene propasti ostaju dosledni svojim idealima. Ja sam ovaj film posvetio takvim ljudima.
Na pitanje o “proročkom” momentu kada je reč o građevinskoj mafiji koja danas legitimno caruje Marković je kazao i:
- “Tajvanska kanasta” nije film o građevinskoj mafiji. To je film o fenomenu mafije uopšte, a najviše o političkoj mafiji. Nije o slučaju jednog iskorišćenog nesretnika, koji je bio arhitekta. Ovo je priča o tome kako su nas iskorišćavali i kako nas i dalje iskorišćavaju.
Publici su se kratko obratili i epizodni glumci Ratko Tankosić i Branka Sekulović, direktor fotografije Miloš Spasojević, scenograf Miljen Kljaković Kreka i direktor filma Slobodan Pavićević.
Pomenimo, uz izvrsnog Borisa Komnenića, “Tajvanska kanasta” okupila je bila izuzetnu glumačku ekipu koju čine i: Neda Arnerić, Radko Polič, Gordana Gadžić, Bogdan Diklić, Predrag Miki Manojlović, Petar Božović, Bora Todorović, Semka Sokolović-bertok, Vojislav Brajović, Josif Tatić...
Muziku za “Tajvansku kanastu” potpisuju Milan Mladenović (1958-1994) i Zoran Simjanović, a pre same projekcije publika je imala prilike da čuje EKV tribute bend. Te večeri pažnja je posevećena i podsećanju na to kako su se u filmu pojavili i članovi kultne grupe EKV sa Margitom Magi Stefanović izvodeći pesmu „Tatu“, a Ivan Fece Firči je odsvirao nekoliko pesama sa tribute grupom.
Prisutnima su se obratili i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i generalni direktor kompanije A1 Srbija i A1 Slovenija Dejan Turk izrazivši zadovoljstvo što je “Tajvanska kanasta” (produkcija “Centar film”) 26. film koji je digitalno restaurisan u okviru projekta” A1 Kinoteka”.
Danas je izgleda zakonito da ljudi koji imaju neke ideale uglavnom odustaju, ležu na rudu, priklanjaju establišmentu... navodi poznati reditelj
Jako je malo junaka kao što je Saša, koji po cenu sopstvene propasti ostaju dosledni svojim idealima. Ja sam ovaj film posvetio takvim ljudima, kaže Marković