STROG SAM OTAC U GRANICAMA NORMALE
Glumac je pre dve godine dobio četvrto dete i kaže da se njegov način vaspitanja razlikuje od onog tradicionalnog.
Velika karijera i velika porodica, to je priča Frana Lasića. Glumac ima četiri naslednika, iz tri braka, a sa najmlađim sinom, prvim zajedničkim detetom kojeg je dobio sa sadašnjom suprugom Milenom Matić, proživljava kako on kaže, fascinantno iskustvo. Frano ističe da se ne vodi čuvenom “batina je iz raja izašla”, te da se sve može postići razgovorom.
Da li je sin svestan ko ste vi?
- Baš je mali, ima tek dve godine. Svest kod beba se razvija postepeno, zna ko je tata, ko je mama. Svaki dan je nešto novo i svaki dan je to odrastanje fascinantno. Od nekog bića koje ništa ne shvata, razvija se u dete, pa u odraslog čoveka. To je nešto najlepše na svetu.
Svaki dan „Najmlađi sin me je promenio. nekog bića koje naučite nešto novo. Od se u dete, pa u ništa ne shvata, razvija Frano odraslog čoveka“, naglašava
Koliko vam je to promenilo život?
- Uvek promeni na neki način. Kad sam bio mlađi bilo je putovanja, a sad sve dođe na svoje. Jednostavno, godine donose iskustvo, donose neku sigurnost i mir. Uživati u tim trenucima je fascinantno.
Da li ste strog otac?
- Nisam strog otac, ali ako
nešto kažete da ne sme, mislim da tako i treba da bude. Morate biti strogi, ali u granicama normale.
Da li ste vi pristalica kažnjavanja dece?
- Bilo je ranije kažnjavanja sa prutom, ali mislim da to nije način. Jedini pravi način je objašnjavanje i razgovor. Sa pametnim i dobrim objašnjenjem ćete postići cilj, a sa štapom i batinom, teško. Nisam saglasan sa rečenicom: “Batina je izašla iz raja”. Komunikacija je najvažnija i reč između dvoje ljudi je i te kako važna.
Koji životni savet biste dali detetu?
- Strpljenje, edukacija i ljubav. Bez ljubavi ništa.
Da li imate neostvarene želje?
- Imamo jednu želju koju sam hteo da ostvarim za šezdeseti rođendan, a to je skok s padobranom. Nikad nije kasno. To je jedna divna rečenica koju svi moramo upamtiti jer onog dana kada je kasno, tada je naravno prekasno. Nikad nije kasno za one koje imaju volju, želju i naravno upornost.
Stvarno volite adrenalinske sportove?
- Na neki način da, ali uz dobru pripremu. Strah je nešto ljudsko i strah u svakom čoveku postoji. Ako straha nema onda je čovek čudan. Međutim, za svaki strah se treba pripremiti. Ako se bojite vode, polako učite da plivate, budite u plitkoj.
Da li primećujete da se promenio tempo života, kao i da ljudi da nemaju vremena za svoje najbliže?
- To su svi primetili. Nekako je bilo opuštenije prošlih godina, neko bi rekao da je to zato što sam živeo u tom vremenu. Tada je bilo i zabave i veselja, ali mislim da se digitalizacijom dovelo do toga, da nažalost, ljudi između sebe sve manje komuniciraju. To je greška. Probudite se ujutru, na telefonu su vesti, odete na posao, vratite se s posla, upalite televiziju, pogledajte film i odete da spavate. Sledeći dan opet isto. Sve manje se čita, što je opet greška. Sve se svodi na internet. Žalim za vremenom kada su se čitale novine. To mi je davalo jedan kompleksni smisao.