SARAJEVO MESTO GDE SE SUSREĆU ISTOK I ZAPAD
Svako od nas je zapevao bar jednom pesmu “Sarajevo, ljubavi moja” Kemala Montena, a čim kroči nogom na tlo ovog lepog grada, kroz koji protiče reka Miljacka, dogodi se ljubav na prvi pogled.
Sarajevo se često opisuje kao mesto gde se susreću istok i zapad ili mesto gde se sudaraju dve kulture ili dve tradicije. Dolaskom austrougarske uprave na ove prostore 1878. godine, do tada uglavnom orijentalni grad, Sarajevo ulazi u zapadnu Evropu krajem 19. veka. Zato u ovom gradu mnogo toga može da se vidi i doživi.
OSETITE DUH GRADA
Ako želite da osetite duh grada, onda je najbolje šetati njegovim ulicama i razgovarati sa prolaznicima. Vozeći se taksijem, kroz neobavezni razgovor sa vozačem, možete doznati mnogo više o istoriji i životu u ovom gradu nego istražujući po knjigama i internetu. Konfesionalna slika Sarajeva je jedinstvena u Evropi, a zbog njene raznolikosti grad se neretko poredi sa Jerusalimom i Njujorkom. Sarajevo je sedište reis-ul-uleme, poglavara Islamske verske zajednice u Bosni i Hercegovini, sedište Mitropolije dabrobosanske Srpske pravoslavne crkve, te sedište Vrhbosanske nadbiskupije Rimokatoličke crkve u BIH.
Ukoliko vas zanimaju konkretni toponimi, onda su to Baščaršija, opština, Narodno pozorište, Zemaljski muzej, Vilsonovo šetalište, Žuta tabija...
Ukoliko ste ljubitelj snega i zimskih sportova, na pola sata od grada su Bjelašnica, Jahorina i Igman. Ove prelepe planine sve više su zanimljive i u letnjem periodu za pešačenje i vožnju biciklom. Međutim, ako želite neku brzu varijantu i da udahnete čist vazduh, onda skoknite do Trebevića, koje je oduvek bilo omiljeno izletište Sarajlija - zaljubljenika u prirodu. Pogled sa vrha je fascinantan i daje gradu posebnu vizuru. Trebevićka žičara je definitivno jedan od atraktivnih simbola Sarajeva. Ukoliko se opredelite da se vozite gondolom od opštine do Trebevića, vožnja traje nekoliko minuta, uz pogled koji nema cenu, nećete pogrešiti.
Ovaj grad, kao i većina prestonica, sadrži dosta atrakcija i zanimacija za najmlađe. Tako se u Sarajevu deca mogu odlično zabaviti i leti i zimi. Deci su na raspolaganju brojna igrališta smeštena u kvartovskim parkovima, a duž Vilsonovog šetališta deca leti mogu voziti rolere i bicikle, koji se mogu i iznajmiti.
Jedno od najčešćih pitanja mlađih turista je kakav je noćni život Sarajeva. Sve zavisi od afiniteta, da li ste restoranski ili klupski tip, ali u Sarajevu svako može pronaći mesto za sebe. Ako ste raspoloženi za isprobavanje novih vrsta piva i za uživanje u najrazličitijoj muzici, počev od roka i džeza pa sve do najmodernijih popularnih pesama, Sarajevo sve to ima u ponudi.
U poslednje vreme gradi se veliki broj hotela, što govori da je sve više turista i potrebe za smeštajem, a privatni smeštaji su svakako jedna od opcija, pored hotela, i sve više hostela. Pomama za smeštajem u Sarajevu najvidljivija je tokom avgusta, kada se održava Sarajevo film festival, koji je jedan od najdugovečnijih festivala. Prva sezona ovog kulturnog događaja realizovana je u godini kada su u Sarajevu održane 14. Zimske olimpijske igre 1984. godine. Tada je na hiljade ljudi želelo da nekoliko dana provede u gradu na Miljacki i oseti njegove čari.
IDEMO NA ĆEVAPE
Za evropske i svetske pojmove, Sarajevo je mali grad i nema potrebe za metroom. Mnogima je pešačenje najomiljenije, ali koriste se i automobili, taksi i bicikli. Vožnja tramvajem u Sarajevu za turiste može biti zanimljivo iskustvo.
Turisti uglavnom preferiraju ćevape, što nije slučaj sa meštanima. Oni će radije jesti u aščinicama nego nešto sa roštilja, ali bar jednom mesečno će otići na ćevape. Kolače u „Torte i to” svi obožavaju, a čajevi u “Francu” i “Shofi” su fenomenalni.
Tradicionalna bosanska kahva sprema se kuvanjem sitno mlevene kafe u džezvi ili u sličnoj posudi za kuvanje. Najčešće se poslužuje u tradicionalnim bosanskim fildžanima, ređe u šoljicama. U poslednje vreme i nargile se vraćaju u celokupni doživljaj. Ovakva mesta možete posetiti bilo gde duž Baščaršije. Tokom vikenda i turističkih tura tamo je teško naći slobodno mesto. Posetioci najradije svraćaju u “Peticu” kod Ferhatovića ili u “Galatasaraj” kod Hodžića. Deset ćevapa u celom somunu sa lukom je oko pet evra. Od rakije najviše se konzumiraju šljiva, dunja, viljamovka, orahovača i višnjevača. Dobra je i ponuda vina, a pivopije mogu naći nešto za sebe u par dobrih pivnica.
Ne postoji turista koji ode iz ovog grada bez suvenira. Obično se nabavljaju na Baščaršiji ibrik i fildžani za kafu, tacne, neke ručno rađene sehare (kutijice od drveta iliti škrinje), slike,
DESET ĆEVAPA U CELOM SOMUNU SA LUKOM JE OKO PET EVRA, A OD RAKIJE NAJVIŠE SE KONZUMIRAJU ŠLJIVA, DUNJA I VILJAMOVKA
nakit i magneti. Zavisi šta želite, ali možete naći suvenire od par evra do par stotina evra. Dizajneri i kreatori su sve traženiji pa turisti sve češće odlaze i sa nekim komadom odeće bosanskohercegovačkih kreatora.
OMILJENO IZLETIŠTE
Ako ste u Sarajevu, nemojte da zaobiđete Vrelo Bosne. U zapadnom delu Sarajevskog polja, na području prigradskog naselja Ilidža, nastaje i jedna od najvećih reka u Bosni i Hercegovini, reka Bosna, i to od tridesetak manjih izvora u podnožju planine Igman, stvarajući tako jedinstven park prirode, omiljeno izletište Sarajlija. Mala “ostrvca” povezana su mostovima. Park se prostire na površini od 603 hektara i tu možete uživati u bajkovitim pejzažima, a patke i labudovi koji su sastavni deo krajolika izmamiće vam osmeh. Na trenutak ćete se osećati kao da ste Alisa u Zemlji čuda.
Svakoga koga pitate šta mu je bilo najupečatljivije u Sarajevu, bez razmišljanja će vam reći da je to duh grada. Nešto što je neopipljivo, nematerijalno, ali evidentno i nešto zbog čega se svi vraćaju, da još jednom osete spoj nespojivih kultura i tradicija.
Sarajevo pruža gostoprimstvo, kvalitetnu hranu za malo para, dosta neobičnih i lepih mesta, rahatluk (stanje posebne vrste spokojstva), različite kulture, različite ljude koji se druže i žive skupa. Ako vam nešto nije jasno, zaustavite prvog prolaznika, upitajte ga za smernicu ili savet i može vam se desiti da već za par minuta imate novog drugara sa kojim ćete piti kafu u prvom lokalu na koji ste naišli.
To je čarolija kakva se retko gde može naći. Ako sarajevskim ulicama idete sa osmehom na licu, verujte da ćete na većini lica videti isti taj osmeh i dobrodošlicu.