Šta u naše živote donose Rusi, Kinezi, Kubanci...

Iz godine u godinu, poslednje tri decenije, Srbija ima sve manje stanovnika. Ali istovremeno sa tim demografskim procesom teče i jedan drugi: stranaca je sve više u Srbiji. Da li su i na koji način, ako jesu, uticali na nas?

Koliko sve veći broj stranaca može kulturološki da utiče na nas i da nam izmeni običaje, tradiciju i navike pa čak i neke moralne norme i da li različitosti možemo da prihvatimo kao vid „kulturnog bogatstva“?

Kinezi u Srbiji nisu novost. Kineski restoran pre samo tri-četiri decenije bio je prava atrakcija u Beogradu, a sada je kineska hrana maltene neizostavni deo nedeljnog menija mnogih porodica u našoj zemlji. Doduše, vremenom su se i tu neke stvari promenile. Najveći broj restorana ili fast-fudova sa kineskom hranom je zapravo jedan vid prilagođene, evropeizirane kineske kuhinje i na nju smo već navikli.

Ali sve veći broj Kineza u Srbiji i naročito u Beogradu, i to pre svega poslovnih ljudi, uticao je na to da se otvaraju i neki novi kineski restorani - sa originalnom kineskom kuhinjom u kojoj dominiraju svinjetina i riba, sa bitno drugačijim ukusima jela i različitim začinima u odnosu na postojeću kinesku kuhinju koju smo, rekosmo već, u potpunosti prihvatili.

stranaca u Srbiji najviše bi mogao da se odrazi na tržište rada

NI PRIJATELJI, NI NEPRIJATELJI

Kinezi i čuvene kineske trgovinske radnje u velikoj meri su već ušli u naše živote, ali i pomogli standardu prosečnog Srbina, pošto već godinama, za većinu stanovništva po vrlo prihvatljivim cenama pokrivaju mnoge obične potrebe jednog domaćinstva: od kuhinjskog i školskog pribora, preko najvažnijih elektromaterijala, plastičnih proizvoda, pa do razne galanterije, kompjuterske opreme, sve do garderobe...

Već decenijama su tu, ali opet se ne može reći da su se u potpunosti prilagodili životu kod nas. Snimak porodičnog nasilja na teniskom terenu u Beogradu, kada je Kinez pretukao svoju ćerku i potom se pravdao u policiji da je “to u njegovoj zemlji sasvim normalno”, možda najbolje ilustruje tu činjenicu.

- Oni su veoma zatvoreni, nemaju preveliku komunikaciju sa drugima, ne uključuju se mnogo u društvo. Nema neprijateljstva s drugima, ali ni preteranog prijateljstva. Jednostavno, drže distancu i čuvaju svoju tradiciju i običaje. Recimo, znam da na Novom Beogradu kada se krene ka Savi najviše zečeva i fazana hvataju Kinezi koji postavljaju specijalne zamke za te životinje od najlona. Najveće kulturološke razlike su između Srba i Kineza – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Naš sagovornik navodi primer koji pokazuje specifičnost Kineza.

- Jednog Kineza sam jednom prilikom pitao gde se sahranjuju Kinezi u Srbiji pošto ih toliko ima ovde, a niko nije video sahranu Kineza. Kinez mi je rekao da oni ovde samo rade, a da starost dočekuju u Kini i da se smenjuju generacije koje rade kod nas. Oni zapravo dolaze u Srbiju uz podršku svoje države, što je svojevrstan projekat – naglašava Savić.

U PROLAZU

Ako smo već prihvatili Kineze, postavlja se pitanje kako se odnosimo prema sve većem

broju došljaka iz Azije i Afrike koji su uglavnom gladni, siromašni i mukom naterani da dođu ovde? Neki od njih su već prihvatili Srbiju, bolje reći posao ovde. Tako će čak 30 stranaca iz Šri Lanke voziti autobuse privatnog gradskog prevoznika, dok sve više Uzbekistanaca pa čak i Kubanaca, a sve češće i migranata koji su na putu ka Zapadnoj Evropi, rade kao dostavljači hrane kod nas.

Profesor Savić ne očekuje da sve veći broj stranaca u Srbiji bitno promeni naše društvo. - Viđam gotovo svakog dana migrante oko Ekonomskog fakulteta. Oni su uglavnom ovde u prolazu, kreću se u grupama, praktično žive u svom svetu i ne mešaju se sa drugima – ističe Savić.

Njegovo mišljenje deli i viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU dr Marta Stojić Mitrović, koja smatra da migranti iz Azije i Afrike, Rusi i Kinezi u proteklom periodu nisu imali značajan kulturološki uticaj na Srbiju.

- Sa jedne strane, kratko se zadržavaju, mali ih je broj, gurnuti su na margine društva. Sa druge strane, i kod stranaca, kao i kod srpskih državljana, postoje velike razlike u načinu života različitih društvenih grupa. Ne postoji jedna kultura jedne etno-nacije - naglašava Stojić Mitrović.

Profesor Savić ne vidi ništa loše u tome što sve više stranih državljana dolazi u Srbiju.

- U poslednje vreme je sve više Rusa. Pre nekoliko decenija bio sam u Engleskoj gde je tada bilo mnogo Indijaca i Pakistanaca, boravio sam u Nici gde ima puno Arapa i Afrikanaca. Ljudi su ljudi, treba deliti ljude samo na dobre i loše, a ne po boji kože. Među njima su vidljive kulturološke razlike. Recimo, među migrantima kod Ekonomskog fakulteta viđao sam momka koji je stalno bio bos i nekoliko puta dnevno se molio Bogu okrenut prema istoku. Hvala Bogu, niko ga zbog toga nije dirao. Srpski narod ima razumevanja za te ljude koji su ovde zato što su im razrušeni domovi i razbijena porodična ognjišta. Razlike svakako obogaćuju ljude – podvlači Savić.

MLADI I PERSPEKTIVNI

Profesor Ekonomskog fakulteta podseća da je i pre 100 godina veliki broj Rusa dolazio u Srbiju.

- Tada su bežali od Oktobarske revolucije pa su veliki broj starih zgrada u Beogradu podigle ruske arhitekte – naglašava Savić.

Ruski emigranti tada su, objektivno, imali veliki uticaj na srpsku kulturu, ali čini se da je situacija sada drugačija. Prevashodno zbog drugačije strukture emigranata, najčešće se radi o mlađim ljudima koji se bave informacionim tehnologijama.

Direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić izjavio je prošle nedelje da su ruski državljani od 24. februara u Srbiji osnovali 789 privrednih društava i 2.134 preduzetničke radnje. Državljani Rusije trenutno su na drugom mestu po broju registrovanih firmi u Srbiji, na prvom mestu ostaju državljani Kine, a Lučić navodi da su među prvih deset Italijani, Hrvati i Slovenci, dok su na desetom mestu Amerikanci. On ističe da se najveći deo firmi ruskih državljana bavi delatnostima u oblasti informacionih tehnologija.

“Na prvom mestu je računarsko programiranje, zatim slede konsultantske aktivnosti povezane sa upravljanjem i poslovanjem, kao i konsultacije povezane sa informacionim tehnologijama, a slede

nespecijalizovane trgovine na veliko i ostale delatnosti poput dizajnerskih”, rekao je Lučić za RTS.

PREDRASUDE, PREDRASUDE...

Kulturolog i scoiolog Ratko Božović ističe za “Blic” različit odnos našeg društva prema različitim strancima.

- Prema migrantima smo malo zatvoreniji, mi imamo svoje probleme i muke, a i shvatamo da su oni ovde uglavnom samo u prolazu. Prema njima imamo otpor kao prema nečemu što je nama strano što proizlazi, pre svega, iz naših predrasuda i straha prema različitosti i nepoznatom. Dok je s Rusima potpuno drugačija priča jer njih apriori doživljavamo kao slovensku braću iste vere. Mi smo ljudi od preterivanja i kad prihvatamo i kad odbacujemo – naglašava Božović.

Kako kaže, mi uvek rezonujemo binarno – crno ili belo.

- Mi imamo istorijsko verovanje da su jedni dobri, a drugi loši. Recimo, nakon Oktobarske revolucije imali smo izbeglice iz Rusije koji su uglavnom bili intelektualci i imali su veliki uticaj ovde na znanje, kulturu, arhitekturu... Dočekani su širom otvorenih ruku i lako su se uklopili u našu sredinu. S druge strane, za migrante koji su nevoljom naterani da dođu ovde i dalje sumnjamo da li su dobronamerni, deluju nam zbog vere i običaja kao neznanci, a uz to unapred mislimo da smo im samo poligon za put ka Zapadu. Oni su za nas svet sa drugim vrednosnim sistemom, ambicijama, verom – apostrofira Božović.

SVE U SVEMU - DOBRO DOŠLI

Ono gde bi uticaj stranaca, tzv. ekonomskih migranata mogao biti najveći u Srbiji jeste tržište rada. Već par godina vidljiv je priliv radne snage, pre svega iz Azije. Oni su u najvećem broju prisutni u građevinskoj industriji ali ima ih i u drugim oblastima. Ono što je sigurno jeste da to ne ide u prilog domaćim radnicima, jer stranci su jeftina radna snaga i obaraju cenu rada, pa će se, zaključuju ekonomisti, trend odlaska naše radne snage u inostranstvo nastaviti.

Profesor Savić ne vidi ništa neobično u tome što u poslednje vreme kao dostavljači hrane rade Uzbekistanci ili kao vozači gradskog prevoza “gosti” iz Šri Lanke.

- To je normalna stvar. Oni koji ne žele ovde da rade za 400-500 evra odlaze na Zapad gde zarađuju 2.000 evra. Na njihova mesta u Srbiju dolaze oni kojima znače tih 400-500 evra. Mi još nemamo potrebe da masovno zapošljavamo strance na određene pozicije, ali vrlo brzo će i to doći. Sve više ostajemo bez radničkih i klasičnih majstorskih zanimanja, kao što su električari, vodoinstalateri... – podvlači Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta apostrofira da su Srbi, bez obzira na sve, otvoren narod koji bolje prihvata strance nego svoje.

Migranti iz Azije i Afrike, Rusi i Kinezi u proteklom periodu nisu imali značajan kulturološki uticaj na Srbiju, smatraju sagovornici “Blica”

PREMA MIGRANTIMA IMAMO OTPOR PRE SVEGA ZBOG NAŠIH PREDRASUDA I STRAHA PREMA NEPOZNATOM. MI SMO LJUDI OD PRETERIVANJA I KAD PRIHVATAMO I KAD ODBACUJEMO, SMATRA BOŽOVIĆ

- Imao sam studente iz Etiopije i Nigerije koji su bili prava atrakcija na fakultetu i svi su se družili sa njima. Takođe, znam za jednog Kubanca koji radi kao recepcioner na Palisadu za 450 dolara što je deset puta veća plata nego u njegovoj zemlji. Doveo je ovde i porodicu i ne da nema problema nego ga ljudi čašćavaju na svakom ćošku. Mogu da kažem da kod nas ljudi mnogo brže prihvataju stranca nego, recimo, u Nici gde sam jedno vreme živeo. S tim što treba praviti razliku između našeg odnosa prema strancima koji ovde dolaze u masi, dakle migranata na putu za EU, i odnosa prema da tako kažem pojedinačnim strancima koji predstavljaju i dalje egzotiku kod nas – navodi Savić.