PORUKA SRBIJI: UVEDITE SANKCIJE RUSIJI ILI VAS UDARAMO PO DŽEPU
Izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o priširenju Evropske unije (EU), koji se odnosi i na Srbiju, uskoro će dobiti formu rezolucije u kojoj će od Beograda i napismeno biti zatraženo da uvede sankcije Rusiji. Osim toga, zemlje Unije će biti pozvane da preis
Da će takav zahtev biti još jednom upućen, nije iznenađenje, s obzirom da EU već osam meseci traži od Srbije, nekad glasnije, nekad manje glasno, rampu za Moskvu, što će već sledeće nedelje biti pretočeno u dokument Evropskog parlamenta.
Ono što pak jeste pitanje, je da li će ova rezolucija značiti i odlučnije pokazivanje evropskih mišića, ili naznaka sa koje bi strane uskoro mogao vetar da krene jače da duva?
Ovaj nacrt izveštaja poslanika EP Tonina Picule usvojen je 13. oktobra, a 22. novembra će se naći na glasanju u Strazburu.
Preporučuje se da se sa Srbijom ostvari dalji napredak u pregovorima samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama.
U još dva usmena amandmana upućen je poziv poslanicima da se posebno ispitaju svi projekti koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, “kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije”.
U drugom usmenom amandmanu predlaže se i formulacija da države članice preispitaju sve “bilateralne kao i fondove EU za Srbiju, koji bi koristili srpskim vlastima”, koji je dodat je na inicijativu Hrvatske.
Mada rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za zemlje članice, ali ni ostale evropske institucije, nisu za zanemarivanje jer imaju formu preporuke.
Na neobaveznost rezolucije EP ukazuje i Suzana Grubješić, ali takođe ističe da ukazuje stav koji preovladava u Briselu.
- Rezolucije EP nisu obavezujuće za EU ili države članice, ali jesu politički izraz volje većine u parlamentu. I ova rezolucija izražava stav poslanika prema situaciji u Srbiji koja ostaje jedina država kandidat za članstvo koja se nije dovoljno usaglasila sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, i nije se pridružila restriktivnim merama prema Rusiji - napominje Grubješić.
Podseća i da je izveštaj Evropske komisije iz oktobra takođe konstatovao tu činjenicu, ocenivši da je Srbija nazadovala u toj oblasti.
- Iz toga možemo da zaključimo da neće biti formalnog napretka u pregovorima
U drugom usmenom amandmanu predlaže se i formulacija da države članice preispitaju sve “bilateralne fondove, kao i fondove EU za Srbiju koji bi koristili srpskim vlastima”
Zapad i Evropska unija već osam meseci uporno zahtevaju od Srbije da uskladi svoju politiku sa Briselom po pitanju sankcija Rusiji, uz brojne pritiske i kritike, ali bez konkretnih mera
i da se neće otvoriti klaster 3 koji je spreman, a sa istim objašnjenjem koje je dato u junu - kaže Grubješić.
PRITISAK I MANJA TOLERANCIJA
Sličnog stava je i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, ali ocenjuje da njome EP šalje proruku, ali ujedno i pokušava sebe da istakne
kao važan deo institucija u Briselu.
- Stvaraju pritisak, ali i pokazuju da je EU sve manje spremna da toleriše neusaglašavanje. Ali, ključevi politike proširenja su u rukama Saveta koji ne reaguje često na pozive EP. Služe se metodom javnog prozivanja, kako bi uticli na to da Srbija promeni sadašnji kurs delovanja - ističe Subotić.
Sve ovo ne znači, ističe on, da treba zanemariti poruku EP.
- Jer, ovo telo nekad kaže ono što najvažnije članice EU misle i imaju najveći prostor za slobodnije izražavanje kaže Subotić.
Inače, Zapad i Evropska Unija već osam meseci zahtevaju od Srbije da uvede sankcije Rusiji a Beograd vaga, vodeći računa šta bi u tom slučaju dobio, a šta izgubio.
Rezolucije EP nisu obavezujuće za EU ili države članice, ali jesu politički izraz volje većine u parlamentu SUZANA GRUBJEŠIĆ