IGRANJE VATROM U ZAPOROŽJU
Najveća evropska nuklearna elektrana ponovo na udaru artiljerije Ukrajinska nuklearna elektrana Zaporožje granatirana je u subotu i nedelju, što je podstaklo nove strahove od nuklearne katastrofe. NUKLEARNE OPTUŽUJU ELEKTRANE SE MEĐUSOBNO RUSIJA I UKRAJIN
Ukrajinski operater nuklearne elektrane Zaporožje tvrdi da ruske snage stoje iza granatiranja u subotu uveče i u nedelju ujutro, što je u suprotnosti sa tvrdnjom Moskve da je napad došao iz Ukrajine.
Ruska državna novinska agencija TASS prenela je ranije da su granate „ispaljene iz Ukrajine“pale u blizini suvog skladišta, ali istakla da nisu otkrivene radioaktivne emisije.
IAEA ZABRINUTA
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) osudila je napad na NE Zaporožje, koja je pod kontrolom Rusije.
- Vesti od našeg tima juče i jutros su izuzetno uznemirujuće. Na mestu ove velike nuklearne elektrane došlo je do eksplozija, što je potpuno neprihvatljivo. Ko god da stoji iza ovoga, mora odmah da prestane. Kao što sam već mnogo puta rekao, igrate se vatrom! - rekao je šef IAEA Rafael Grosi.
Menadžment fabrike rekao je stručnjacima IAEA u fabrici da su oštećene neke zgrade, sistemi i oprema, ali “nijedna od njih do sada” nije kritična za bezbednost i bezbednost.
“Jutros, 20. novembra 2022. godine, kao rezultat brojnih ruskih granatiranja, zabeleženo je najmanje 12 pogodaka na teritoriji nuklearke Zaporožje”, navodi Energoatom, optužujući Ruse da “još jednom… dovode ceo svet u opasnost”.
Ranije u nedelju je Renat Karča, savetnik direktora ruske
kompanije za proizvodnju nuklearne energije Rosener- goatom, rekao da je do sada zabeleženo 15 pogodaka u objekte elektrane.
- Svaki artiljerijski udar na nuklearnu elektranu dovodi u opasnost nuklearnu bezbednost - rekao je Karča.
Ruski zvaničnici su istakli da nivoi radijacije uprkos granatiranju 19. i 20. novembra “ostaju normalni”.
Pozivajući se na izjavu neimenovanog gradskog zvaničnika TASS je u međuvremenu preneo da je administracija Zaporoške oblasti smenila Aleksandra Volgu, gradonačelnika Energoda- ra, grada na istočnoj obali Dnjepra u kojem se nalazi NE Zaporožje, ne navodeći razloge njegove smene. Volga to nije potvrdio, rekavši za TASS da je na odmoru.
Elektrana Zaporožje, najveća nuklearna stanica u Evropi, pod ruskom je okupacijom od marta, ali i dalje njome upravlja ukrajinsko osoblje. Objekat su zauzele ruske snage ubrzo nakon početka rata. Rusija i Ukrajina okrivljuju jedna drugu za granatiranje lokacije koje je oštetilo zgrade i pretilo nuklearnom nesrećom.
Pre invazije Rusije, ovaj objekat je obezbeđivao oko petinu električne energije Ukrajine. Bio je primoran da radi na rezervnim generatorima nekoliko puta otkako su ga zauzele ruske snage.
KAO „ŠEST ČERNOBILJA“
Otkako su Rusi zauzeli NE Zaporožje, u svetu rastu strahovi od potencijalne nuklearne katastrofe koju mnogi porede sa eksplozijom u Černobilju 1986. Američka ambasada u Kijevu je još u martu nazvala granatiranje postrojenja “ratnim zločinom”.
Zelenski je tada rekao da bi eksplozija u Zaporožju bila kao “šest Černobilja”. U septembru je IAEA u izveštaju od 52 strane upozorila da bi “svaka dalja eskalacija koja utiče na postrojenje sa šest reaktora mogla bi da dovede do teške nuklearne nesreće sa potencijalno teškim radiološkim posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu u Ukrajini i drugde”. Barbara Vudvord, britanska ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, rekla je tada na sastanku Saveta bezbednosti da se “Rusija igra ruskog ruleta sa nuklearnim incidentom”. Sada je integritet elektrane još jednom ugrožen. Dok
zvaničnici tvrde da poslednja oštećenja na NE Zaporožje za sada “nisu kritična” za bezbednost i da nivoi radijacije “ostaju normalni”, sećanja na Černobiljsku katastrofu i dalje su živa u Ukrajini i ostatku sveta.
U eksploziji reaktora broj 4 pre skoro 40 godina poginula je 31 osoba, izmešteno 200.000 ljudi u tadašnjem Sovejtskom savezu, 150.000 zemlje je postalo nenastanjivo a posledice po ljude širom regiona i generacija su bile brojne, od kancera i tumora do depresije i društveno-ekonomskih problema. Hamiš de Breton-gordon, stručnjak za hemijsko oružje, rekao je ranije “CBS njuzu” da je u smislu fizičke konstrukcije Zaporožje drugačija
elektrana od Černobilja.
- Černobilj je bila veoma stara nuklearna elektrana i relativno mala u poređenju sa Zaporožjem. Oko svakog reaktora (Zaporožja) nalazi se veoma čvrsto betonsko jezgro koje je dizajnirano da apsorbuje (radijaciju) - rekao je on, dodajući da bi raketa koja duboko prodire, ispaljena namerno u elektranu, stvorila “haos”.
- Ako dođe do velike eksplozije i topljenja šest reaktora, onda bismo mogli da vidimo kontaminaciju u černobiljskim razmerama, verovatno dva ili tri puta veću – istakao je Gordon.
Džonatan Beker, profesor koledža Bard koji predaje rusku politiku i Černobiljsku katastrofu, upozorio je da bi nuklearna nesreća u Ukrajini bila katastrofalna, “i sa ljudskim i sa geopolitičkim”
posledicama.
-Bilo bi teško nakon toga zamisliti put ka napred – ukazao je on.
Čak i sa gašenjem NE Zaporožje, pretnja nuklearne nesreće ne bi nestala, ni u tom ni u nekoliko drugih nuklearnih elektrana u Ukrajini. Gordon je rekao da podržava međunarodni zahtev za stvaranje demilitarizovane zone oko Zaporožja, u kojoj bi radili posmatrači UN i IAEA, ali da je skeptičan da bi Moskva pristala na to.
- Mislim da je za (ruskog predsednika Vladimira) Putina Zaporožje adut kojeg se neće odreći bez borbe – rekao je on u septembru.
Iako su i Rusija i Ukrajina izrazile “interes” za obavezivanje na to da nijedna vojna akcija neće uključivati ciljanje na elektranu, sporazum još nije postignut.