GODINU DANA BEZ MERIME Deca neutešna na pomenu
Pevačica je preminula pre godinu dana, a bol među najbližima ne prolazi. Dok je sveštenik držao opelo ćerke i sin nisu krili koliko im nedostaje
Pevačicu nisu zaboravile ni kolege koje su sa suzama u očima položile cveće, a među njima su Lepa Lukić, Milena Plavšić, Nada Topčagić, bivši i sadašnji članovi grupe “Legende” i mnogi drugi.
MERIMA NJEGOMIR, LEGENDARNA pevačica narodne muzike, preminula je prošle godine u 69. godini, a porodica i prijatelji okupili su se da održe godišnji pomen na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Među prvima su stigle Merimine ćerke Ljubica, Milica i Jelena, koja je inače u drugom stanju, a zatim je došao i sin Marko. Skrhani bolom stajali su na groblju, dok Jelena i Ljubica nisu mogle da zaustave suze.
Marimu nisu zaboravile ni kolege. Suze na licu Lepe Lukić i Nade Topčagić govore dovoljno koliko im nedostaje, kao i tuga Milene Plavšić sa kojom se pevačica družila do kraja. Cveće i sveće na njen grob spustili su Ivan Milinković bivši pevač grupe “Legende”, ali i Zoran Dašić Daša koji je ostao u ovoj grupi. T.borozan
doći samo vodom. Ne zna se koliko smo popili vina, koliko smo pevali i kiša je padala, smenila su se sva godišnja doba, svanulo je, ludilo je bilo. To je stvarno nešto nezaboravno i sećam se kao da je juče bilo - ispričao je Petar prisećajući se veridbe kojom je iznenadio suprugu, glumicu Tamaru
Moj kraj je ta Šilerova, Hercegovačka, u Zemunu, i tu se sve to dešavalo
Dragičević.
O tome da li ga više kritikuje mama ili supruga, Petar kaže:
- Tamara sigurno, ali ne mogu da se porede. S Tamarom živim, keva zna da nije tu sada, pa je rezervisana. Ali ni Tamara me ne kritikuje mnogo.
Glumac se prisetio i mladalačkih nestašluka.
- Nisam se dugo potukao. U srednjoj školi je bilo poslednji put. Razračunali smo se ovako, nismo lomili inventar. Nama malo mora da se popusti, mi smo odrasli devedesetih, svašta je tu bilo. I dosta naše generacije je odnela ta atmosfera i taj pad devedesetih - istako je Petar i dodao:
- Bio sam u grotlu toga. Imao sam snažnu porodicu, to sam kasnije shvatio. Baš sam se nalazio u tome, ali nisam učestvovao. Moj kraj je ta Šilerova, Hercegovačka, u Zemunu, i tu se sve to dešavalo. Ne ovi veliki, to je uvezeno, oni nisu Zemunci, ali tu se sve to odvijalo i ono što je s druge strane zakona. Neki ljudi su odlazili u zatvor, izlazili, za mnogo njih i dalje znam da su dobri ljudi iako su sticajem tih okolnosti bili u zatvoru. Nekako nisu sve porodice bile spremne da odbrane svoju decu i ponude neku zaštitu i neki drugačiji put. Tu je bilo dosta i radničkih porodica koje su slomljene ne samo tranzicijom nego tim paklom, pozatvarane su fabrike i jednostavno se desilo da su ta deca žrtve tog vremena. Neki su se iščupali, mnogi, ali neki i ne baš, ali stvarno mislim, sećam se svih njih kao dece i znam da su dobri ljudi. Ti ljudi da bi prehranili porodice nisu bili kod kuće, ta deca su bila prepuštena. Ima sigurno tu neke i odgovornosti, ali takva je atmosfera stvorena da je to bilo na dlanu i nekako možda niko nije imao vremena da im utuvi u glavu.
S druge strane, i preokupacija onih koji imaju novac je danas drugi problem.
- Ima ovih koji su sad zauzeti milionima, što može da bude podjednako kobno kao i kod ovog što je išao za hleb. Podjednako, odustvo je odsustvo. Ovo s milionima je mnogo gore, a ovo je tragično.
Reprizu emisije možete gledati ponedeljkom u 8.00, sredom u 12.20 i subotom u 6.50 časova.