RAZMATRA SE SLANJE JOŠ NATO TRUPA NA ZAPADNI DEO BALKANA
Jedna od tema godišnjeg skupa Alijans Godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine NATO održano je od 18. do 21. novembra u Madridu, a na njoj je učestvovala i petočlana srpska delegacija.
NATO bi trebalo da razmotri jačanje svog vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu kako bi odvratio agresiju i nasilje u trenutku ekstremne međunarodne napetosti”, piše u nacrtu izveštaja poljskog izvestioca Mikala Šerbe za Komitet NATO za bezbednost i ekonomiju, u dokumentu dostupnom na sajtu Parlamentarne skupštine NATO, preneo je “Danas”.
- Treba poslati snažan signal da stabilnost regiona ostaje vitalni interes transatlantske zajednice i samog regiona i da Rusiji i njenim zastupnicima neće biti dozvoljeno da destabilizuju ovaj važan deo Evrope - navodi se u nacrtu izveštaja na 30 strana koji je sačinjen je na osnovu otvorenih i citiranih medijskih i javnih izvora.
ODNOS VELESILA PREMA ZAPADNOM BALKANU
Ovaj dokument je naslovljen sa „Zapadni Balkan - ruski rat u Ukrajini i stalni izazovi regiona“, i posebno se
osvrće na odnos Rusije, Kine, Evropske unije i administracije Džozefa Bajdena prema regionu Zapadnog Balkana.
“Ovo pitanje (sprečavanje Rusije, prim. nov.) će morati da se pažljivo razmotri, ali postoje i drugi načini da se u međuvremenu postigne stabilnost u regionu, uključujući povećanje prisustva NATO-A tamo. EU takođe može dati snažan doprinos da se ovaj region čvršće učvrsti u evropskoj bezbednosnoj zajednici i mora uključiti region u napore da zaštiti region od energetske nesigurnosti koja proizilazi iz ovoga”, stoji u dokumentu.
Kako se dalje navodi, “već četvrt veka NATO igra fundamentalnu ulogu u stabilizaciji Zapadnog Balkana”.
NA KOSOVU U SKLADU SA REZOLUCIJOM 1244
“NATO misija Kfor je raspoređena da pomogne stabilizaciji Kosova u skladu sa rezolucijom UN 1244 i ona igra suštinsku ulogu u održavanju regionalnog mira i bezbednosti”.
- NATO je takođe imao savetodavnu misiju i kroz različite inicijative promoviše politike kao što su civilni nadzor sektora bezbednosti, strateške komunikacije i upravljanje ljudskim resursima. NATO ima 3.770 vojnika za održavanje mira na Kosovu, uglavnom u severnom delu zemlje - pominje se u izveštaju.
“Kosovo je jasno stavilo do znanja svoju želju da se pridruži NATO-U i ponovilo je ovu tačku nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ali četiri zemlje članice NATO-A nisu je priznale kao suverenu zemlju: Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. To znači da je razmatranje mogućeg članstva trenutno isključeno. Tekuće tenzije između Kosova i Srbije i dalje su duboko zabrinjavajuće. Srbija je, sa svoje strane, partner NATO-U, ali je više puta nagovestila da nema interesa da aplicira za članstvo u NATO-U. Opet, aktivno i pozitivno se angažuje sa Alijansom po nizu pitanja i dobro sarađuje sa Kforom”, ističe se u nacrtu, a prenosi “Danas”.
Kad je reč o odnosu Bajdenove administracije prema Balkanu, u nacrtu piše “da se čini da je manje verovatno da
će ona tolerisati i angažovati se sa kulturom „stabilokratije“u kojoj korumpirani lokalni i nacionalni šefovi aktivno podrivaju demokratske institucije i iskorišćavaju duboko ukorenjene strahove javnosti kako bi zadržali vlast”.
- Angažovanje SAD u regionu će se verovatno produbiti kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu. Administracija će videti ovu agresiju kao direktnu pretnju stabilnosti regiona i sada će se veoma potruditi da obezbedi da Rusija ne bude u poziciji da igra ulogu remetioca. U Vašingtonu i drugde postoji zabrinutost da bi Moskva mogla biti u iskušenju tajno otvoriti drugi front na Zapadnom Balkanu, koji je već na ivici i gde ima određeni stepen uticaja među određenim akterima. Igrano je na ovu kartu i ranije, radeći na slabljenju Crne Gore nakon ulaska u Alijansu i stalnim zaoštravanjem tenzija između Srba i Kosovara i Srba i Bošnjaka” zaključuje se u dokumentu u kojem stoji i da “su ruske direktne investcije u Srbiji male, za razliku od Crne Gore, gde iznose 30 odsto GDP”.