OVAKO JE POČELO... OVAKO SE ZAVRŠILO
Novak je u finalu Završnog mastersa godine pobedio Kaspera Ruda sa 7:5, 6:3 i dobio ček na 4,74 miliona dolara.
Novakovu 2022. najbolje možemo da opišemo fotografijama. Prvom iz 16. januara, kada je deportovan iz Melburna nakon što je dobio “lekarsko izuzeće” da igra na Australijan openu. Drugom od nedelje, u zagrljaju sa decom Stefanom i Tarom posle trijumfa na Završnom mastersu u Torinu. Očaj i tuga... sreća, ponos i pravo bogatstvo... Između te dve slike godine prošlo je tačno 308 dana, 308 dana... svega i svačega...
Neko bi, da je bio na Đokovićevom mestu, posle dvonedeljnog maltretiranja na kontinentu kengura i koala rekao: „Ma, j...m ti sve, dosta je! Imam ime, porodicu, prijatelje, 35 godina, svetsku slavu, novac...“. Ja bih, ne i Novak. Progutao je ponos i knedlu veličine teniske loptice, stisnuo pesnicu i počeo da vraća... na terenu.
Žigosan kao vođa antivaksera, nije mogao ni u Majami, Indijan Vels, Njujork, Sinsinati i Montreal, za odbranu krune na Vimbldonu dobio je “krompir” bodova, testirali su ga na doping više od 20 puta... i sve je istrpeo. Na pet poslednjih turnira na kojima je mogao da igra, stigao je do finala - četiri je osvojio (Vimbldon, Tel Aviv, Astana i Torino), jedan je ispustio, protiv Holgera Runea u Parizu. Usput je pobedio osam tenisera iz top 10, neke po više puta, i godinu je završio kao peti na ATP listi. Da su mu upisali samo ono što je osvojio (Vimbldon), danas bi bio drugi, sa samo 180 bodova manje od krunisanog kralja Karlosa Alkarasa.
I, posle svega, Novak i dalje za sebe neće da kaže da je najbolji.
- Nisam, peti sam, Alkaras je broj jedan i to je zaslužio. Najbolji sam ove nedelje. Međutim, u svojoj glavi sam uvek isti, moje ambicije su najviše moguće. Motivisan sam i telo mi je u dobrom stanju - rekao je Novak posle pobede protiv Kaspera Ruda sa 7:5, 6:3 u finalu završnog turnira u 2022.
Utisak je da Đoković nikada nije bio ponosniji nego u Torinu. I ranije je imao priliku da slavi s najmilijima, ali se sada sve skupilo i nije mogao (nije ni želeo) da krije emocije.
- Veoma sam zahvalan svojoj ženi i deci što su došli. Razumem da nema ovih trenutaka na turneji s njima toliko, pa se ja naravno trudim da uživam koliko god je to moguće. Bio sam uz oboje, posebno sina, mnogo sam ga vodio na treninge, zagrevanja, mečeve. Bio je veoma glasan, moram reći. Bio sam veoma iznenađen. Mogao sam da čujem njegov glas sve vreme. Oboje su sada svesni šta se dešava, šta otac radi. Naravno, olakšavaju mi život na turneji. Pritisci, očekivanja, tenzije koje inače imate na velikim turnirima kao što je ovaj... Kada su oni unaokolo, malo se spusti tenzija da bih mogao da imam slobodno vreme, kvalitetno vreme sa svojom porodicom. To me zaista umiruje i daje mi spokojstvo kako bih ponovo kalibrirao i igrao svoj najbolji tenis sledećeg dana. Bilo je
Bio sam uz oboje, posebno sina Stefana, mnogo sam ga ovde u Torunu vodio na treninge, zagrevanja, mečeve. Bio je veoma glasan na mečevima, moram reći
smešno jer sam pre neki dan razgovarao sa svojom ženom. Sjajno je imati ih u blizini. Bila je kao, ovo je previše stresno. Sa mnom je skoro 20 godina u mojoj profesionalnoj karijeri. Mnogo je toga što ona mora da radi s decom u blizini, da ih zabavlja, u isto vreme da bude tu za mene. Ne znam na koliko ću još turnira dobiti ovu priliku da ih imam sve tu. Cenim ove trenutke mnogo. Nadamo se da će, kako budu stariji, shvatiti još više koje posebne trenutke živimo zajedno - priznao je najbolji srpski teniser.
Na terenu je igrao kao mladić, iako je 12 godina stariji od Ruda, 11 od Cicipasa, deset od Rubljova i Medvedeva...
- Bez obzira na to ko je preko mreže, bez obzira kakva je površina, bez obzira kakva sezona je, koji broj profesionalne sezone je u mojoj karijeri, pristup je isti. Ambicije su veće. Takav pristup osećam da me je doveo tamo gde jesam, sedim ovde danas kao 35-godišnjak, držeći jedan od najvećih trofeja u sportu. Ne osećam se kao da nešto prestaje da se dešava, ne razmišljam o kraju teniske karijere već neko vreme. Osećam se motivisano. Osećam se dobro u svom telu. Vodim brigu o sebi. Naravno, imam odličan tim ljudi. Dokle god postoji taj osećaj u meni...
Đoković je u 2022. godini osvojio pet trofeja, a pobedio je na 42 od ukupno 49 mečeva koje je odigrao
Ako je sve ovo izvukao iz “polovne” 2022, šta onda od Novaka možemo da očekujemo u 2023? Na prvom mestu, desetu krunu u Australiji s kojom bi se izjednačio sa Rafom Nadalom po broju grend slem titula - 22.
- Osećam se zadovoljno, istovremeno osećam ogromno olakšanje zbog okolnosti da sam prošao ovako kroz ovu godinu, zbog situacije sa Australijom. Ne moramo da se vraćmoi. Mi znamo šta se dogodilo. To je očigledno uticalo na moj početak godine. Posle Vimbldona samo sam izgubio Pariz. Na svim ostalim turnirima sam pobedio. Imao
sam neverovatan završetak sezone, na većini turnira koje sam igrao u zatvorenom sam osvojio titulu. U zatvorenom bilo je ovo istorijski uspešno za mene. Igranje u Italiji... U zemlji u kojoj volim da igram, ovde imam zaista posebnu vezu s ljudima, to čini ovaj trofej i pobedu još posebnijom. Za narednu sezonu... videćemo... Biće zanimljivo, dosta je dobrih, mladih tenisera i svako može da pobedi svakoga. Veoma sam gladan da dokažem da jesam i dalje jedan od najboljih igrača na svetu, da mogu da pobedim za velike trofeje. Vidimo se u Australiji - sumirao je Đoković.