AMERIČKI POZIV MENJA SVE

Debakl tokom razgovora Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića u Briselu, zbog odbijanja kosovskog premijera da odloži odluku o preregistraciji, vratile su na glavni teren važnog i velikog igrača - Ameriku.

Prvo su njeni zvaničnici savetovali, pa upozoravali Prištinu da bude konstruktivna, a kada je postalo jasno da dogovora nema, jednim pozivom izdejstvovali su odlaganje potencijalne krize za 48 sati. I ne samo to, čini se da su jasno stavili do znanja da su tu i da neće silaziti sa scene.

BILO JE DOVOLJNO SAMO 20 MINUTA

Zašto baš Americi polazi za rukom da za 20 minuta uradi ono što Briselu nije uspelo ni posle osam sati bilateralnih, pa trilateralnih konsultacija? Hoće li otići korak dalje i zvanično sesti za sto ili ostaje tihi partner Brisela koji iz senke rešava stvari?

Doduše, ne toliko tih, pošto njene reakcije, izjave i postupci odzvone daleko, naročito u ušima albanskih političara koji jedino Ameriku priznaju kao autoritet. Upravo to demonstriraju svako malo kada je reč o EU, a sve ono što se u ponedeljak u Briselu i dogodilo samo je jedan od primera.

Zbog toga je sasvim legitimno pitanje zašto SAD u dijalogu ne dobijaju i zvaničnu poziciju za pregovaračkim stolom jer je očito da “znaju posao”. Za tako nešto se upravo založio i senator i albanski lobista Riči Tores, koji je usred Prištine ocenio da je “vreme da SAD preuzmu veću ulogu u razgovorima Beograda i Prištine”.

Istina, sigurno to ne bi radile bezuspešno jer kada SAD nešto žele da isteraju na čistac, to i urade.

GLAVNI PREGOVARAČ ILI IGRAČ IZ SENKE

Hoće li do toga i doći ili će Bela kuća zadržati ipak važnu ulogu koju igra iz senke? Na ovu drugu kartu ulog polaže Igor Novaković, direktor „Isak fonda“, i to iz jednog malog, ali velikog razloga - procedure.

- Prva opcija, zvanično uključenje u dijalog, zahtevala bi izmenu pregovaračkog okvira koji su postavile Ujedinjene nacije - objašnjava Novaković.

Uloga Amerike mnogo je više javna kada je u pitanju pokušaj uspostavljanja državnosti Kosova jer je upravo Vašington bio taj koji je “zalivao” i negovao tu ideju, a onda i finansirao i “gurao” nezavisnost Kosova. To je, ukazuje on, i odgovor na pitanje zašto Kosovo u poslednje vreme slepo sluša SAD, a ne zarezuje zahteve EU.

- Vašington ima uticaj na terenu i među kosovskim Albancima, pre svega zbog njihove uloge oko uspostavljanja subjektiviteta Prištine. Njihova politička scena je veoma osetljiva na stavove SAD - napominje Novaković.

Ono što Borelj i Lajčak nisu uspeli ispred EU tokom osmočasovnih sastanaka u Briselu, uradio je američki ambasador u Prištini za samo 20 minuta

SAD SU MNOGO PRAGMATIČNIJE OD EU

S druge strane su, kako kaže, krediti Brisela prilično potrošeni neispunjavanjem obećanja vezanih za viznu liberalizaciju.

- A da ne pričamo o ostatku agende proširenja. S druge strane, vlada veliko nepoverenje pošto i Borelj i Lajčak dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo, Španije i Slovačke - ukazuje Novaković.

O značaju američkog učešća u dijalogu o Kosovu ukazao je i docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.

SAD su, kako je rekao, pragmatičnije i svesnije da bi nametnuto rešenje, koje ne bi odgovaralo Srbima na Kosovu i koje bi dovelo Beograd u lošu političku poziciju, imalo i daleke posledice i još više gurnulo Srbiju u zagrljaj Rusije.

- U kosovskoj javnosti se govori da Aljbin Kurti gubi podršku SAD i dolazimo u istu situaciju kao što je bio odnos vlade Aljbina Kurtija i administracije Donalda Trampa, da će SAD, po starom receptu, da ugroze njegovu političku stabilnost na Kosovu - rekao je Surlić ističući, međutim, da je upravo priča o integraciji severa Kosova jedini preostali Kurtijev adut u tamošnjem biračkom telu.

Zvanično uključenje SAD u dijalog Beograda i Prištine zahtevao bi izmenu pregovaračkog okvira koji su postavile Ujedinjene nacije IGOR NOVAKOVIĆ DIREKTOR „ISAK FONDA“