Blic br. 1 GRAĐANI NAM NAJVIŠE VERUJU

Građani Srbije se o političkim i društvenim temama u najvećoj meri informišu putem televizije (62 odsto) i internet portala (40 odsto). Među internet portalima i novinama najčešće prate Blic.rs, a „Blicu“takođe i najviše veruju, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (“Crta”).

Kako su naveli iz “Crte”, istraživanje su sproveli samostalno i za svoje potrebe. Na pitanje istraživača da izaberu glavni internet portal putem kojeg se informišu o političkim i društvenim temama, najviše građana je u istraživanju “Crte” izabralo sajt Blica, ispred N1 info, Nove i Danasa.

Kad je reč o dnevnim novinama, pokazalo se da je među građanima koji se informišu o političkim i društvenim temama putem novina, takođe najviše onih koji čitaju - Blic. Slede Politika, Informer, Novosti i Danas.

„BLIC“UJEDINIO POVERENJE I ČITANOST

Na pitanje da izaberu novine u koje imaju najviše poverenja, opet je najveći broj građana u istraživanju “Crte” odabrao Blic. Za Blicom slede Danas, Večernje novosti, Kurir i Politika. Preko četvrtine građana je navelo da nema poverenja ni u jedan štampani medij (29 odsto).

“Crta” navodi “da je zanimljivo da poverenje, s jedne strane, i čitanost novina, s druge, nisu u skladu, osim u slučaju Blica koji je prvi na obe liste”. Kad su u pitanju TV kanali, građani se najviše informišu putem RTS-A kojem i najviše veruju (42 odsto), a slede N1, Hepi i Pink.

Građani su gotovo jedinstveni u stavu da nas čekaju teška vremena, jer čak 93 odsto njih veruje u poskupljenja osnovnih namirnica. Više od polovine (54 odsto) uglavnom ili potpuno se slaže sa stavom da je, bez obzira na sve teškoće, demokratija najbolji politički sistem za Srbiju do se manje od četvrtine (23%) uopšte ili uglavnom ne slaže.

S druge strane, skoro svaki drugi punoletni građanin ili 45 procenata smatra da je “za Srbiju u ovom trenutku najbolje da ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali” pokazuje najnovije istraživanje “Crte”.

SVAKI TREĆI U PARTIJI ILI JE RANIJE BIO U NJOJ

Kada je reč o izborima, istraživanje “Crte” donelo je zanimljive rezultate.

- U javnosti je rašireno uverenje o velikoj apstinenciji na izborima što je delom posledica preuveličanog biračkog spiska. Međutim, na pitanje da li redovno izlaze na izbore, samo sedma procenata građana odgovara da uopšte na glasa. Gotovo svaki niska primanja 29% Komunalni problemi i infrastruktura 8% Vlast i institucije 8% Zaposlenost i rad 6% Cene roba i usluga 6% Zdravstvo 4% Selo i poljoprivreda 4% Životna sredina 2% Položaj mladih 1% Stambeni problemi 1% Obrazovanje, kultura 1% Lične okolnosti 1% Pozicija Srbije 1% Ostali odgovori 3% Nema problema 25% peti građanin navodi da izlazi na izbore povremeno, dok tri četvrtine građana kaže da uvek izlazi na izbore naglašavaju u “Crti”.

Dve trećine građana navodi da nisu članovi partija i da nisu nikad to bili.

- Svaki peti građanin je nekada bio, ali sada nije član partije. Tek 12 odsto ispitanika ističe da su trenutno članovi neke političke partije - apostrofiraju u “Crti”.

Glasanje na izborima je uvek u žiži interesovanja.

- Nešto manje od trećine građana kaže da su im bliže stranke na vlasti (31 odsto) dok nešto ispod petine ističe da su to stranke opozicije (18 odsto). Nasuprot tome, polovini građana nisu bliske ni političke partije koje su sada na vlasti u Srbiji niti one koje su u opoziciji (49%) podvlače u “Crti”.

ŠEST ODSTO NEMA NI ZA HRANU

Kada je reč o glavnim problemima u Srbiji, najveći broj ispitanika je izdvojio socijalne i ekonomske poteškoće. Najviše ispitanika (38 odsto) naglasilo je da njihova porodica ima dovoljno novca za hranu i odeću, ali ne i za veće kupovine kao što su televizor ili frižider. Zanimljivo, čak 35 procenata građana tvrdi da ima novca i za veće kupovine, ali ne i za automobil ili stan. Ne tako mali procenat, osam odsto ima dovoljno novca za kupovinu automobila ili stana. S druge strane, šest procenata ispitanika istaklo je da nema dovoljno novca često ni za hranu.

SKORO DVE TREĆINE ZA VOJNI ROK

Uvođenje obaveznog vojnog roka uvek je zanimljiva i aktuelna tema. Nešto manje od dve trećine građana (62 odsto) navelo je da bi podržali uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji dok trećina tvrdi da ne bi (35 procenata). Prema istraživanju “Crte”, ogroman procenat građana, čak 93 odsto, očekuje da će kao ekonomska posledica rata u Ukrajini dodatno porasti cene namirnica, struje i goriva tokom predstojeće zime, a samo šest odsto misli da se to neće dogoditi. Takođe, dve trećine građana reklo je da očekuje nestašice struje i energenata predstojeće zime dok je nešto manje od trećine odgovorilo da ih ne očekuje.

ZA RAZGRANIČENJE SA KOSOVOM 16%

Što se tiče građana, dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da se vodi u nedogled jer se zalažu da se pregovori nastave bez vremenskog ograničenja i bez priznanja nezavisnosti Kosova na stolu. Takav dijalog podržava skoro dve trećine građana (62 odsto) dok svega petina ili 18 procenata se protivi tome.

- Gotovo četvrtina (24%) građana rekla je da je njima prihvatljivo da Srbija uz podršku Rusije povrati Kosovo, a da zaoštri odnose sa Zapadom, dok je to potpuno ili uglavnom neprihvatljivo za 55%. Rešenje po kome se Srbija i Kosovo međusobno priznaju u postojećim granicama i postaju članice EU prihvatljivo je za petinu građana (21%), ali čak 63% građana kaže da je to za njih neprihvatljivo - naglašavaju u “Crti”.

Predlog Francuske i Nemačke, da Srbija ne prizna Kosovo, ali da mu dozvoli članstvo u međunarodnim organizacijama, prihvatljivo je za 17% građana, a neprihvatljivo za 65%.

- Konačno, rešenje o kome se govorilo prethodnih godina, razgraničenje Srbije i Kosova, pri čemu bi sever

KOJI JE NAJVEĆI PROBLEM SA KOJIM SE SUOČAVATE VI I VAŠA PORODICA? Životni standard,

Kosova trebalo da pripadne Srbiji, a deo Preševa i Bujanovca nezavisnom Kosovu, prihvatljivo je samo za 16 odsto građana, a neprihvatljivo za dve trećine.

“Crta je istraživala i odnos građana prema EU.

- Građani su pretežno podeljeni oko toga kako bi se osećali ako bi došlo do pristupanja Srbije EU, sa 28% koji bi se obradovali, 33% koji bi se zabrinuli, i čak 36% koji bi bili ravnodušni prema ovom događaju.

Uprkos pomenutoj ravnodušnosti prema pristupanju EU, većina građana ima jasan stav o potencijalnom referendumu o pristupanju.

- Građani su gotovo ravnomerno podeljeni, sa 42% koji bi glasali za ulazak u EU i 45% koji bi glasali protiv ulaska - podvlače u “Crti”.

Konačno, više od dve trećine građana (69 odsto) smatra da Srbija treba da ostane vojno neutralna.

- Petina (19 odsto) misli da Srbija treba da napravi vojni savez sa Rusijom, dok tek svaki deseti građanin misli da Srbija treba da napravi vojni savez sa zapadnim zemljama - ističu u “Crti”.

NAKLONJENI RUSIJI, CENE MAĐARSKU

Odnos prema ratu u Ukrajini je aktuelna tema i u Srbiji.

- Više od polovine (58%) navelo je da im je bliža ruska pozicija, a petina (22%) da su naklonjeniji ukrajinskoj strani. Dodatno, petina nije znala ili nije želela da odgovori na ovo pitanje. U maju ove godine, dve trećine (66%) ispitanika su navodile da im je, kada bi morali da se opredele, bliža ruska pozicija u sukobu, a samo 12% se tada opredeljivalo za ukrajinsku stranu.

Konačno, ispitivane su i ocene odnosa Srbije sa zemljama regiona.

- Ubedljivo najbolju ocenu od šest ponuđenih ima Mađarska, s kojom su odnosi dobri po mišljenju 76% građana. Slična je situacija i sa Severnom Makedonijom, s kojom Srbija ima dobre odnose za 63% građana, a loše za samo 4%. Odnosi Srbije i BIH su još uvek za više građana dobri (46%) nego loši (15%) - navode u „Crti“.