Tamo gde sam rođen, tamo i da se odmaram

Jedan od naših najplodnijih književnika i pesnika, akademik Milovan Danojlić, preminuo je juče u francuskom gradu Poatjeu u 85. godini.

Poslednju knjigu “Ispovest na trgu” (SKZ) objavio je ove godine i u njoj navodi: „Desetleća napunih osam / Ka cilju hitam hodom sve bržim“

DANOJLIĆ JE ROĐEN u Ivanovcima kod Ljiga, 3. jula 1937, a govorio je da je zavičaj sažeti izvod svega što zemaljska kugla sadrži, i što nam se na rođenju poklanja.

- Rođen sam u jednom prelepom kutku Šumadije, detinjstvo sam proživeo u ratu i u teškim posleratnim okolnostima, rano sam se suočio sa retkim lepotama i tekućim rugobama života, a danas mislim da sam sve što o svetu znam upravo tamo, u detinjstvu i u zavičaju naučio - kazao je u poslednjem intervjuu za “Blic”.

U rodno mesto se uvek vraćao i želja mu je bila da tu jednog dana bude i sahranjen.

- Tu sam na brdu dao 2000. godine da se sazida jedna mala crkva, gde mislim da me sahrane. Dakle, tamo gde sam rođen tamo i da se odmaram - ispričao je nedavno. Diplomirao je 1973. godine na Odseku za romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu (Grupa za francuski jezik i književnost). Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima „Borba” i „Politika”, u nedeljnicima NIN i „Pečat” i brojnim književnim časopisima. Od 1984. godine živeo je u Francuskoj,

- U Parizu sam jedno vreme radio kao kurir u krojačkoj radionici našeg zemljaka Miodraga Jankovića, zaposlio me je bez prave potrebe, jedino zato da bi mi, kao piscu, pomogao da preživim. Zatim sam sarađivao u Jugoslovenskoj emisiji pariskog radija, da bi me, 1993. godine profesor Bordije primio kao lektora na slavističkoj katedri u Poatjeu. Sreo sam sadašnju ženu, dobili smo decu - pričao je proslavljeni književnik. Prvu zbirku pesama objavio je 1957. godine, a tokom života Danojlić je objavio više od 70 knjiga, među kojima su poezija, proza i esejistika. Neke od najpoznatijih njegovih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“, „Balada o siromaštvu“... Poseban doprinos dao je poeziji za decu, negova poznata dela su “Kako spavaju tramvaji”, “Sunce je počelo da se zlati”, “Pesme za vrlo pametnu decu”, a prevodio je i dela Šekspira, Bodlera, Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Joneska, Klodela. Za inostranog člana SANU izabran je 2000, za dopisnog 2015, a za njenog redovnog člana 2018. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine, bio je predsednik Srpske književne zadruge (od 2013) i osnivač i član Upravnog odbora Udruženja „Adligat” pod čijim okriljem se od 2009. godine nalazi njegov legat. Dobitnik je nagrada među kojima su: Zmajeva nagrada; Nin-ova nagrada; Oktobarska nagrada; Nagrada SANU iz Fonda Branka Ćopića; Nagrada Zadužbine Desanke Maksimović; Vitalova nagrada; Nagrada „Bora Stanković“; Disova nagrada; Žička hrisovulja; Izviiskra Njegoševa; Nagrada „Rade Drainac“; Nagrada „Isidora Sekulić“, Orden Svetog Save...