ODLAZAK VELIKOG REDITELJA I VEČITOG MLADIĆA

San može biti i stvarniji od jave. Kad, recimo, sanjate da ste sa nekim, otvorenih ili zatvorenih očiju svejedno, reči su čuvenog reditelja Mladomira Puriše Đorđevića (6. maj 1924 - 23. novembar 2022).

Mladomir Puriša Đorđević, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih filmskih autora, nakon kratke i teške bolesti preminuo je juče u Beogradu, u 98. godini.

Među njegove kultne filmove ubrajaju se “San“, “Jutro“, “Podne“, “Trener“, “Kros-kontri”, “Tango je tužna misao koja se pleše”…, snimio je više od 80 dugometražnih igranih i kratkometražnih filmova, napisao nekoliko pozorišnih komada, desetak knjiga, obilje tekstova publikovanih u raznim novinama i časopisima

Svojevremeno u razgovoru za “Blic” je rekao: ”Svojim najboljim i, ako hoćete, najličnijim filmom smatram ‘Jutro’, koji govori o poslednjem danu rata i prvom danu mira. Sa tim filmom imao sam velike nezgode jer je bio prozvan u onda moćnoj ‘Borbi’, ali to je bilo odavno. (…)Napisao sam i režirao nešto što mislim. Prvi put sam prestao da lažem. Rekao sam sebi - video si da koliko je rat strašan toliko je strašan i mir. Jer, sa mirom počinju ‘ta divna streljanja’ o kojima se nikada nije ni sanjalo. ‘Mir je eksplodirao kao bomba’, glasi jedan moj stih, i mi smo i dan-danas svedoci kako te bombe eksplodiraju u miru i odnose mnogo žrtava”.

U POČETKU JE BILA IGRA

Opasku da je kako se da naslutiti veoma okrenut igri prokomentarisao je rekavši:

- U početku nije bila reč, u početku je bila igra! Jer, ako je Bog stvorio svet za samo sedam dana, očigledno je da je to bila igra. Ako nije Bog, onda je taj prasak koji je napravio fantastičan spot koji se danas zove Evropa, Afrika, Amerika... Ne igram se samo sadržajem već i sa samim sobom; a to me, verujte, često dosta košta.

Zbog vedre prirode, energičnosti, snažnog, otvorenog duha, slovio je za večitog mladića našeg filma.

BRAK SA MILENOM

Šturi biografski podaci kažu da je rođen na Đurđevdan 1924. godine. Pre Drugog svetskog rata bio je član SKOJ-A. Na početku ustanka u Srbiji stupio je u partizane. Zarobljen je i upućen u Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci. Kao mladić je 1946. igrao za čačanski Borac. Kao novinar počeo je rad u „Politici“1946. godine. Od 1947. je radio u „Filmskim novostima“kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Kao glumac je nastupao u filmu “Jug jugoistok” (2005). Dobitnik je „Zlatne arene“, Nagrade Festivala filmskog scenarija, Ordena „Vuk Karadžić“, počasne FEST-OVE nagrade „Beogradski pobednik“... kao i međunarodnih nagrada od Venecije, preko Moskve, do Rio de Žaneira.

Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, od koje se ubrzo razveo, a iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Radivoja Rašu Andrića.

Đorđević bi mogao da uđe u svetske antologije i po tome što je u 98. godini, pre samo nekoliko meseci, započeo i završio snimanje igranog filma „Usta puna zemlje“, po kultnom delu Branimira Šćepanovića.

Drži me film i to što znam ne da sam zdrav već da mogu svakog časa mirno da odem, kazao je nedavno pred snimanje igranog filma „Usta puna zemlje“

Svojim najboljim i , ako hoćete, najličnijim filmom smatram „Jutro“, koji govori o poslednjem danu rata i prvom danu mira. S tim filmom imao sam velike nezgode jer je bio prozvan...

POSLEDNJI FILM

Pre nekoliko meseci za “Politiku” je kazao; „Imam 98 godina, i još bolje od toga: scenario i knjigu snimanja po kojima ću uskoro snimati film, po motivima romana Branimira Šćepanovića ’Usta puna zemlje’. Družio sam se s njim. O tom njegovom romanu je pisao ceo svet, da je magične snage i jedno od najbritkijih dela svetske književnosti. (…)Drži me film i to što znam ne da sam zdrav već da mogu svakog časa mirno da odem.”

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.