Čardak na vodi

Za manje od dve godine, ako planeta bude postojala i neko bude mogao to da zabeleži, navršiće se tačno decenija od katastrofalnih poplava u Srbiji. Još jedna izvrsna prilika da se podsetimo da smo zaboravili i posledice, kamoli uzroke tog potopa.

Čemu podsećanje baš sad? Pa, zbog svakodnevnog zločina nad prirodom čiji smo akteri ili saučesnici. Ako važi ona „da pada sneg da svaka zverka pokaže svoj trag“, onda ovde, čim se naoblači i nebesa počnu da plaču nad ovom zemljom, kiša ne pada da zalije letinu, nego da pokaže čime je sve u stanju žitelj Srbije da zatrpa reku, potok i praktično sve što teče. Jer, ovde uzrok biblijskih potopa bar jednom godišnje nisu milenijumske kiše, nego redovna pojava da se WC šolja, vešmašina, školjka automobila i svaki zamislivi otpad zavrljači na prvu obalu ili direktno u vodu, pa neka se priroda umesto domaćina dalje stara o đubretu! Priroda, logično, ima običaj da kada joj je ovakvih zločina preko glave uzvrati žestoko, pa putem poplave domaćinu u dvorište i kuću vrati svo to đubre, uz prljavu vodu pride. Upravo na način kao što se sada dešava u Raški, Novom Pazaru, Priboju ili kao što se pre godinu, dve ili deset dešavalo u ubodite bilo koju tačku na karti Srbije i nećete omašiti! I tako, iz godine u godinu, do novih tragičnih jubileja.

Može li gore? Jašta da može, svedoči tome, opet ga je na svetlo dana izbacila poplava, primer Tutina. Tamo je, iako postoji već devet godina, tek „sad“otkriven petorspratni, impozantno gabaritni čardak koji nije ni na nebu ni na zemlji, nego bukvalno na vodi, iznad rečnog korita reke Vidrenjak koja se, jel‘te, izlila i poplavila komšiluk.

Sablažnjavamo se sad, ali možemo da se opkladimo da ćemo i ovu „turu“poplava brzo zaboraviti, čim se voda povuče, pa ćemo nastaviti po starom, sa besomučnim đubretarenjem ili bezumnom gradnjom, svejedno. Priroda zaboraviti neće.

Ovde uzrok potopa nisu milenijumske kiše, nego navika da se WC šolja, vešmašina i drugi otpad zavrljače pravo u reku