IDE GAAAS ZA PET RIJALA, AL HOR(RIBLE) I HRVATSKI DŽIJUDŽICU ZA SRBIJU
Al Hor. Čim čujem to ime, naježim se. Mesto, ako se može tako nazvati, udaljeno 55 kilometara od Dohe.
“MESTO” KOJE NEMA ništa osim jednog stadiona, potpuno nenaseljen deo kilometrima ispred iza i oko istog zdanja. Priznaćemo impozantnog, u obliku šatora, a kada uđete u njega deluje kao da ste pod arapskom kapom. Stvarno deluje “vau” i potpuno odudara od onih evropskih iako pomalo podseća na „Vembli“. Ipak, da biste došli do njega morate da pregurate jedan maraton.
Pravac bez kraja. Takav sam osećaj imao kada sam se opredelio za Uber jer menjati liniju metroa, pa autobusa, a sve sa dugim pešačenjem pretvorilo bi se u agoniju i iščekivanje da li bih uopšte došao na kraj utakmice. Jedino da sam krenuo odmah posle Francuske i Australije u četiri ujutru kada smo Stefan i ja došli u smeštaj isti dan.
Nemam problem sa pešačenjem, ali voziti se sat vremena, pa pešačiti još dugu deonicu po suncu, izaziva nervozu. Posebno jer si svestan da “gubiš” ceo dan na Mundijalu dolaskom tu. Sve deluje da je tu blizu, ali gde god da se uputite u Kataru, morate fino da tabanate. Konačno stižem na odredište, a ispred “šatora” žurka. Valjda ide jedno s drugim čak i ovde.
Izvesna Dj Sannah zapalila je navijače đuskajući na bini i izborom jakih taktova. Vidi se da zna znanje u svom poslu, što bi rekli kod nas, a sve to prati jedan Brazilac u hrvatskom dresu igrajući u ritmu zajedno sa grupom navijača iz Zagreba.
Shvatio sam tako nešto kada sam im prišao da napravim priču. Zvonimir prvobitno nije hteo da priča, verovatno iz straha neke loše promocije, ali je brzo provalio da sam normalac. Kaže da je došao da bodri “kockaste”, ali i Brazil protiv Srbije. Ima dobar razlog zbog Brazilca Leonarda.
- Leo mi je krstio ćerku. Biću uz Brazil protiv Srbije, a za posle ćemo videti - kaže
Zvonimir, iz čijih se reči može zaključiti da nije fan „orlova“, ali da jako ceni naše igrače.
Leo deluje kao gotivan lik sa “ispeglanim” ušima. To je znak da trenira neku borilačku veštinu.
- Džijudžicu - otkriva “brat” Zvone, tražeći za njega kartu za meč protiv Srbije. Nema ih nigde, ali je uveren da će moći da je pronađe i dođe na „Lusail“ovog četvrtka.
SOSA U SOSU
Meč Hrvatska - Maroko uspavanka. Lopta se smorila jer niko neće da je udari, ne daj bože postigne gol. Završava se 0:0 i spuštamo se u miks zonu da vidimo šta “kockasti” imaju da kažu. Uveren sam da Luka Modrić nema ništa, shvatio sam na ličnom primeru baš kada mi je pomogao Mario Mandžukić i imao udela da se bavim novinarstvom. Na ovim stranicama o tome ću drugi put...
Izlazi Borna Sosa, momak deluje za deset. Tako i igra. Priča sa hrvatskim novinarima i uvaljujem se između njih, imam šta da pitam. Sledeći duel im je sa Milanom Borjanom,
golmanom Crvene zvezde i Kanade. Moram da bacim “hint”, a Sosa se smeje i ostaje profesionalan. Kapa dole.
- Treba savladati Borjana, fali nam taj gol da nam donese pozitivne stvari - kaže Sosa, ostavljajući top utisak za razliku od zvezda Hrvatske Modrića, Kovačića i Gvardiola koji su prošli brzinom munje.
Sosa jeste mlad, ali je pokazao kako se postupa prema javnosti.
AL BAJATI BURGER, “FETEL”, PICA, PA JASTUK
Vreme je za napuštanje Horriblea koje neće ići lako. Nema tamo ništa lako, bar za mene. Kolega Dražen, nakon što nas je naterao da srknemo toplo-hladnu supu kao morska struja i izaberemo bajati burger u Medija centru „Al Bajta“, zbog čega smo ga izvređali, zove Uber u zoni u kojoj je to nemoguće zbog pravila domaćina oko stadiona.
Uporan je jer sam dao ideju da idemo na trening Brazila, koji je odmah u nizu sa našim „orlovima“.
Odjednom, usred pustinje, bez igde ikoga, pojavljuje se majstor iz divljeg taksija i “seda” na sirenu. Vidi da smo kao skitnice očajni. Kaže da će da nas vozi do Al Arabija gde su Brazilci, ali za četiri rijala više od 96 koliko je prema Uberu otprilike. Ne znam što mu je taj jedan evro više toliko bitan, al’ ajde kada nas je spasao.
Već u startu vidimo da smo knap s vremenom. Predlažem da vozaču ponudimo jači bakšiš, neko reče pet rijala, ako se malo više založi za papučicu gasa. Kolega Al Smuđa, kako se samoprozvao u blogu na B92.net (bravo na kreativnosti), prenosi mu sa mesta suvozača i kreće nagla promena kao da je za volanom Sebastijan Fetel.
- Sad da vrati bakšiš vozač - prigovorio je Dražen kroz šalu, nakon što mu se usijao telefon od poziva. Ne zato što su žena ili sin zvali iz Beograda, već zbog upornosti vozača Ubera da nas poveze i pokaže mu lokaciju.
Privodim polako dan kraju. Uz picu sa čudnim i zanimljivim sosom (po izboru domaćina) i „pepsijem“, završavam ovaj tekst. Stefan mi sa Belgije i Kanade ironično šalje “Zagrli jastuk, slobodno” dok ga čeka posao do duboko u noć po ovom vremenu. Brzo je zaboravio da sam bio od rano jutros u Al Horribleu.
Meč Hrvatska Maroko klasična uspavanka, lopta se smorila jer niko neće da je udari, ne daj bože da postigne gol