MOMCI, GLAVU GORE! krotiv Kameruna pokažite pravo lice

Jutro posle poraza od Brazila na Mundijalu u Kataru je provejavao čudan osećaj u reprezentaciji Srbije i oko nje.

Ne možete da budete tužni, iako su se svi, pitanje s koliko prava i realne tačke gledišta, nadali da možemo da srušimo Brazil. Za nacionalni tim jednostavno je teško biti objektivan. ipak, u sumiranju utisaka jednostavno morate da budete objektivni ako želite da istini pogledate u oči.

A istina kaže da Srbija nije ni zapretila Selesau, zbog čega realno nije ni mogla da se ponada bilo kakvom iznenađenju. od uvodnih minuta pa sve do kraja tonuli smo u sve dublje živo blato Brazila i kada se sve sabere, poraz od 2:0 je mogao da bude dosta, dosta teži. Dobra strana je to što je ovo bio duel sa najjačom ekipom Mundijala, kao i to da se desio odmah na početku.

Zato niko ne može da kaže da ga boli ovaj rezultat jer kako nešto može da boli kada nisi ni bio blizu. Nisi se ni ponadao. Ali faktor razočaranja je tu. Svi smo očekivali više od „orlova“. ova utakmica treba da se zaboravi, arhivira, jer za nas Mundijal počinje u ponedeljak. izgubili smo od najjačih, preslišali su nas, u redu, bravo, momci, ali nas zanima šest bodova iz preostala dva meča, a ako neko to može, onda su Piksi i ovi „orlovi“. Ne sme se gubiti vera u reprezentaciju koja igra najbolji fudbal od svih naših reprezentacija u ovom veku. Ne zaboravimo to.

Piksijeva reakcija bez efekta

igrači su podbacili, tu nema dileme. Možda smo svi imali prevelika očekivanja od njih. Svejedno. Najveći teret pao je na nosioce, a oni nisu mogli da se snađu u turbo ritmu Brazilaca.

Delovali su „orlovi“sporo, tromo i kao u usporenom snimku. Kao da se „fijat“(jer nismo baš stara „fića“) trka sa „ferarijem“na 100 metara. Srbija nije mogla da zadrži loptu više od svega nekoliko pasova, odmah bi nas Brazilci udavili na bilo kojem delu terena.

Tim Dragana Stojkovića Piksija je po fizionomiji takav da nam fali brzine, a ona je u modernom fudbalu postala faktor broj 1. Nešto od čega sve počinje. Mi smo, ipak, teža i visoka ekipa, posebno kada nam je povređeni Filip Kostić na klupi.

i tu ste nemoćni. Nema šta da tražite na tom nivou. E baš sve to je spoznao Piksi u toku same utakmice, ali bez snage da bilo šta promeni. Video je naš selektor da gol visi u vazduhu, koliko god pričao da smo odigrali dobro prvo poluvreme kada smo čak i dobro stajali, ali je bilo pitanje trenutka samo kada će sve da pukne.

Zato je „eksplodirao” kada smo primili prvi gol u režiji Rišarlisona, bacivši flašicu vode o pod u prilici u kojoj još nismo imali prilike da ga vidimo. Sve je to bio plod nemoći, iako je samo nekoliko minuta pokušao da reaguje.

Video je da Nemanja Gudelj ne može da pogodi pas, da kasni u trci za Brazilcima, a da popušta po