Hivi i sibirski limun rodili u Šapcu

Jileta huzmanović iz Šapca priprema se da bere voće. i tu ne bi ništa bilo neobično da nisu u pitanju kivi i limun, i to sibirski.

Sadnice Su Sada dostigle pun rod, pa kada je dobra godina, višak kivija završi i u rakiji. Kivi je posadio, pre svega, da mu pravi hlad, ne sluteći da će nakon nekoliko godina početi da ubire i rod.

– Povod je bio hladovina koju stvara zahvaljujući ogromnoj količini lista koji vegetira, a suština je da se ipak od njega dobija kvalitetan zdrav plod. nemaju prirodnih neprijatelja ni list ni sam plod. rashladim se preko leta, a preko zime imam šta da pojedem – kaže

Hadži Mileta Kuzmanović.

PREKO 100 KILOGRAMA

Ove godine to je oko 100 kilograma, pa pretekne i za prijatelje. Sadnice ovog egzotičnog voća, koje poreklo vodi iz daleke Kine, gde raste u dolini reka, Mileta je dobio iz okoline Trstenika, a kod nas ih je nemoguće gajiti osim u posebnim uslovima. Ušuškane između dve kuće, dobro podnose niske temperature i ne zahtevaju nikakvo ulaganje, osim orezivanja i čišćenja lišća u jesen.

– Sadnice su stare oko 16 godina. ima samo jedno stablo oprašivača, a ovo ostalo su sve vodeće sorte, to jest sorte koje rađaju i donose plod. Zapravo, jedna muška, a ostalo su ženske biljke. Takva mu je priroda - sve što procveta, to i rodi – objašnjava ovaj Šapčanin.

Tako Mileta jača imunitet, a uz pomoć druge voćke koja mu takođe uspeva, reguliše trigliceride.

– Dobio sam sorte koje uspevaju u Sibiru – takozvani sibirski limun, koji po nekom verovanju rastapa trigliceride, a ima sedam puta više vitamina C od običnog limuna – pokazuje Mileta ovu neobičnu biljku u svojoj bašti, za koju kaže da ima pomalo neprijatan miris, ali je zato izuzetno zdrava.

VREDELO ČEKATI

SADNICE SU STARE OKO 16 GODINA. IMA SAMO JEDNO STABLO OPRAŠIVAČA, A OVO OSTALO SU SVE VODEĆE SORTE, TO JEST SORTE KOJE RAĐAJU I DONOSE PLOD - OBJAŠNJAVA MILETA KUZMANOVIĆ

Ovih dana ubire plodove koji su retkost za ovo područje. istina, za pun rod trebalo je mnogo godina i strpljenja, ali kaže da je vredelo čekati.

Zbog mineralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata, kivi nazivaju „plod zdravlja“. Prvi cvetovi pojavljuju se u maju, a zatim se formiraju plodovi. Bere se u septembru, a kasnije dozreva u podrumu. Ukoliko se drže na hladnom, plodovi mogu da se jedu do maja. Tipično za ovo voće je lako održavanje, bez prskanja i đubrenja, ali zahteva mediteransku klimu, gde se prosečne temperature kreću od 14 do 15 stepeni.